Makedonija – predsednički izbori
Iako je izabrani predsednik Severne Makedonije (severni) Makedonac, stvarni pobednici ovih izbora su Albanci i NATO, što govori u kom pravcu će se kretati zemlja s promenjenim imenom
Drama koja je pratila prvi krug predsedničkih izbora u zemlji s novim nazivom – Severna Makedonija – nije u toj meri pratila i drugi krug „borbe“ samo dva kandidata, iako se očekivala. Kandidat vladajuće koalicije SDSM–DUI Stevo Pendarovski izabran je za prvog predsednika Severne Makedonije, objavila je Državna izborna komisija. Pendarovski je osvojio oko 52 odsto glasova, dok je kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova osvojila 44,56 odsto glasova. Izlaznost je bila 46,44 odsto čime je pređen neophodni cenzus od 40 procenata izašlih birača.
Pendarovski je, slaveći pobedu, posebno naglasio da se radi o „pobedi većine građana Severne Makedonije, nezavisno od etničke ili političke pripadnosti“, kako bi neutralisao kritike da je pobedu ostvario glasovima Albanaca, dok je ostali deo izjave bila očekivana fraza o „zagarantovanom putu napred – za ljude, zemlju, put ka NATO i EU, ka razvijenom svetu gde pripadamo“.
KO JE PRAVI POBEDNIK? Pendarovski je prvi predsednički kandidat u ovoj zemlji koji je već u prvom krugu dobio podršku albanske stranke DUI i bio je predstavljen kao prvi konsenzualni kandidat za šefa države. Stoga ne čudi da članovi ove albanske stranke poručuju da su ta stranka i njen lider Ali Ahmeti pobednici predsedničkih izbora. Jedan od njih, poslanik iz redova albanske vladajuće DUI Artan Grubi, slavodobitno ističe da „bez njih ništa ne bi bilo postignuto“.
„Ali Ahmeti i DUI su izabrali predsednika Sobranja, Ali Ahmeti i DUI su izabrali premijera i Ali Ahmeti i DUI su izabrali predsednika države. Bez Alija Ahmetija i DUI ništa ne bi bilo postignuto“, napisao je Grubi na fejsbuku a preneo portal „Plusinfo“. I šef izbornog štaba ove stranke Izet Medžiti rekao da su Albanci obezbedili 90.000 glasova za Pendarovskog.
Znalci skopskih prilika naglašavaju da je osoba koja vuče sve konce, u stvari, predsednik Sobranja Talat Džaferi, inače bivši pripadnik JNA, ali i član terorističke organizacije ONA, da bi zatim napredovao do ministra odbrane i do jedne od najmoćnijih funkcija kada je 2017. postavljen za predsednika Sobranja. Za njega kažu da se obogatio početkom devedesetih, kada je zajedno sa suprugom ukrao 400.000 maraka namenjenih oficirima i vojnicima brigade u Pirotu. Naime, oficirsku karijeru u JNA započeo je 1985. godine, a otišao je 1991, kada je iz Pirota pobegao u Makedoniju, gde je odmah postavljen na odgovorne dužnosti u sklopu nove vojske. Njegova supruga je bila blagajnica u računovodstvenom birou brigade u Pirotu i zadužena za distribuciju plata 700 saradnika, vojnika i oficira. Bio je odličan snajperista, iako je nosio naočare.
Džaferi je u makedonskoj vojsci napredovao do čina generala, da bi 2001. ponovo dezertirao i pridružio se terorističkoj organizaciji ONA u ratu protiv makedonske države. Na osnovu Ohridskog sporazuma iz avgusta 2001. godine, Džaferi je oslobođen odgovornosti za sve zločine u pomenutom albansko-makedonskom sukobu, kao i za dezerterstvo iz makedonske armije i terorističke aktivnosti, te je uskoro u potpunosti amnestiran. Eto, takvi kao Džaferi i njihovi sledbenici pomogli su pulenu Zorana Zaeva i Zapada da pobedi na izborima.
KOLIKI JE ZNAČAJ ALBANACA S druge strane, ima mišljenja da se preuveličava značaj „remetilačkog faktora“, tj. Albanaca. Na izborima na kojima je izlaznost oko 50 odsto, albanski kandidat dobija svega 11 procenata. Uporno tvrde da ih ima preko 30 odsto, dobijaju značajne državne funkcije, a na izborima ih nema. Nema ih, navodno, iz dva razloga: prvi i osnovni jer nema ni popisa, drugi jer su uvek remetilački faktor. Ako ih već ima 30 odsto, i ako znaju da su glasovi većine podeljeni na više delova, oni sa tih svojih 30 posto mogu da imaju predsednika države. Ali oni na izbore izlaze u još manjem broju nego razočarani severnjaci.
I u drugom krugu predsedničkih izbora tokom dana je zabeležena manja izlaznost u odnosu na prvi krug u opštinama gde pretežno žive Albanci, preneo je portal A1. Prema podacima Državne izborne komisije, manja izlaznost je zabeležena u zapadnim delovima države, tj. u opštinama Debar, Gostivar, Kičevo, Ohrid, Struga i Tetovo, gde je većinski albanski živalj.
Drama iz prvog izbornog kruga se ogleda u šoku koji je pretrpeo vladajući tabor, jer se izborna podrška samo 18 meseci posle lokalnih izbora u oktobru 2017. smanjila za 180 hiljada birača, doduše uz mali trenutak zadovoljstva jer je Prespanski sporazum sa Grčkom ipak dobio tanku većinu od 4.400 glasova. Iako je opozicija slavila pobedu (uprkos porazu – Pendarovski je osvojio 42,83 odsto glasova, a Siljanovska Davkova neznatno manje – 42,25 odsto), suočila se sa istinom da više ne može da proširi svoj rezervoar glasova. Njena kampanja da su premijer Zoran Zaev i Vlada počinili nacionalnu izdaju, zajedno s legitimnim kritikama ekonomskog usporavanja, velikog nepotizma i mlake borbe protiv korupcije, postigla je izvestan uspeh među biračima.
Zaev, koji je u rukama imao vlast, imao je i više mogućnosti da utiče na birače pa su tako samo nekoliko dana pred predsedničke izbore objavljeni prisluškivani telefonski razgovori bivših i sadašnjih severnomakedonskih zvaničnika, analitičara i predstavnika javnih preduzeća te zemlje, javljaju makedonski mediji. Jedan od razgovora navodno je između bivše ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankuloske i sadašnjeg šefa policije Olivera Spasovskog, drugi između profesora Ljubomira Frčkoskog i analitičara Alberta Musliua, treći između bivšeg predsednika Branka Crvenkovskog i njegovog saradnika, a u četvrtom razgovoru verovatno se čuje glas bivšeg direktora makedonskih elektrana (ELEM). Ovi razgovori, koje makedonski mediji nazivaju „bombama“, dosad nisu objavljivani u javnosti, prenosi „Tanjug“.
Nekako u isto vreme je, kako je preneo „Tanjug“, i američki predsednik Donald Tramp poslao Protokol o pristupanju Severne Makedonije u NATO na ratifikaciju u Senat. U pismu Senatu se navodi da je „Severna Makedonija čvrst partner SAD u oblasti bezbednosti, te da će njeno učlanjenje u NATO biti od značaja strateškim interesima SAD i Alijanse“.
Prva država koja je ratifikovala ovaj protokol bila je Grčka, što je bio jedan od uslova za promenu ustavnog imena države. U stvari, to je i bio glavni cilj cele „makedonske operacije“ u poslednjih godinu i nešto dana. Da bi NATO ovladao izuzetno važnim geostrateškim prostorom i dodatno pozicionirao svoje snage u odnosu na Rusiju, koju je proglasio glavnim „baukom“ Balkana. A albanski glasovi su poslužili da se „ubije“ i ono malo samosvesti kod Makedonaca da su tek obični pioni u rukama evroatlantista.
Ako se osvrnemo na prošlost novog predsednika Pendarovskog, saznaćemo da je političku karijeru počeo kao portparol ministarstva unutrašnjih poslova 1998. godine, a u dva navrata bio je savetnik za spoljnu politiku predsednika države – u kabinetima poginulog predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog i bivšeg predsednika Branka Crvenkovskog. Bio je kandidat za predsednika države Socijaldemokratskog saveza i na prethodnim predsedničkim izborima održanim 2014. godine, ali je tada izgubio od sada odlazećeg predsednika Đorđa Ivanova. Funkcija predsednika u Severnoj Makedoniji je uglavnom ceremonijalnog karaktera, ali je šef države i vrhovni komandant oružanih snaga i potpisuje zakone koje mu dostavlja parlament.
Predsednički izbori smatrani su testom za prozapadnu politiku vlade, ocenjuje AP, podsećajući da je Pendarovski podržao sporazum sa Grčkom o imenu u zamenu za članstvo u NATO-u, dok je njegova protivkandidatkinja to kritikovala. VMRO-DPMNE i njen kandidat Siljanovska Davkova nalaze se na istoj liniji i predizbornu kampanju su koristili za žestoku kritiku sporazuma s Grčkom. Gordana Siljanovska Davkova je najavila da će, ako bude izabrana za predsednicu, nastaviti s praksom svog prethodnika i odbijati da potpisuje dokumente koji budu nosili naziv Severna Makedonija. Ona je zbog toga uživala podršku širokih krugova Makedonaca koji su se protivili sporazumu o promeni imena. Priznala je poraz na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji, ali i poručila da „nije izgubila bitku“.
Iako je pobeda pripala kandidatu vladajuće koalicije SDSM–DUI Stevi Pendarovskom, postavila je pitanje da li ovakav rezultat vodi ka pomirenju i ujedinjenju, ili predstavlja podelu unutar države. „Ova pobeda predstavlja unutaretničku podelu i nameće pitanje da li fraza ’zajedno napred’ stvarno to znači“, rekla je Siljanovska Davkova u obraćanju posle objavljivanja izbornih rezultata.
Znaju to i kreatori makedonske sudbine jer upravo na tim podelama i zasnivaju svoju moć. Nisu balkanski narodi izmislili floskulu „balkanizacija“, već zapadni mešetari koji to čine vekovima unazad.
