Ona je poručila svojim naslednicima da ne treba prekinuti proces i da, uprkos tome što je potrebno mnogo angažmana i strpljenja, iskoriste priliku da u svoje redove prime i zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.
“U poslednjih šesnaest godina, koliko sam kancelarka, najveći pomaci na Zapadnom Balkanu postignuti su nakon pokretanja Berlinskog procesa 2014”. Tu se radi o smenjivanju svetlosti i senke”, rekla je tom prilikom Merkelova.
Početkom ove godine upravo Merkelova je pokrenula diplomatsku inicijativu kojom se traži da se region Zapadnog Balkana ponovo postavi visoko na spisak prioriteta Evropske unije.
S obzirom na to da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta potencijalnih naslednika Merkelove, nakon njenog odlaska će se to nastaviti u smanjenoj formi.
“Nakon osme konferencije o Zapadnom Balkanu u sklopu Berlinskog procesa kancelarka je ponovila da “otpora ne nedostaje ni u EU”, a primetila je i da protiv procesa proširenja u ovom trenutku nije samo Francuska, već i ostale zemlje EU, poput Holandije i Bugarske.
“U primarnom interesu Evropske unije je da jača procese saradnje i kooperacije u regionu, u cilju prevladavanja podela. Nama ostaje još da imamo mnogo strpljenja i angažujemo se na Zapadnom Balkanu”, zaključila je Angela.
“To je njena oproštajna poruka”
Da je integrisanje zemalja Zapadnog Balkana u EU neizvesno tvrdi i spoljnopolitički analitičar Jakša Šćekić.
“To je njena, na neki način, oproštajna poruka. U njeno vreme nije učinjeno mnogo na integraciji Zapadnog Balkana, i to je, može se reći, njen neuspeh kao kancelarke. Razlog? Sve zemlje Zapadnog Balkana bi da uđu u EU, ali po svojim pravilima, ne pravilima EU, tako da je razumljiv otpor starih članica”, rekao je on.
Komentarišući slučaj Bugarske, Šćekić kaže da “oni ucenjuju zbog istorijskog sukoba s Makedonijom”.
“Tako su se ovde poklopile dve stvari, zamor EU od proširenja i nespremnost zemalja Zapadnog Balkana za korenite promene, naročito u oblasti vladavine prava”, zaključio je spoljnopolitički analitičar, a prenele su “Novosti”.
