Opasne veze: Zašto su slijepi miševi i ljudi bliži nego ikad - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Opasne veze: Zašto su slijepi miševi i ljudi bliži nego ikad

Veza između uništavanja staništa, klimatskih promjena i pojave novih virusa nikada nije bila očiglednija nego tokom posljednje pandemije.

Dolazak SARS-CoV-2 i širenje kovida 19, doveli su u fokus pitanja o tome kako aktivnosti poput krčenja šuma, ljudima mogu približiti divlje životinje koje nose viruse. U novoj studiji, istraživači su nastojali da pruže detaljnije podatke prikupljene tokom 25 godina u Australiji, kako bi ilustrovali veze između gubitka i uništavanja prirodnih staništa, ponašanja životinja i širenja virusa.Traže utočište u gradovima i na poljoprivrednim gazdinstvima, kada im je stanište ugroženo - slepi miševi

Traže utočište u gradovima i na poljoprivrednim gazdinstvima, kada im je stanište ugroženo – slepi miševi

Konkretno, naučnici su posmatrali virus hendra koji napada najpre slepe miševe, a koji može da pređe na ljude preko konja.

„Interakcije između promene korišćenja zemljišta i klime sada dovode do stalnog boravka slepih miševa u poljoprivrednim oblastima, gde periodične nestašice hrane izazivaju prelivanja”, pišu bihevioralni ekolozi sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji sa Pegi Ebi na čelu, u objavljenom radu.

Bliskost čoveka sa životinjama sa sobom je donela i prenošenje infekcija između ljudi i životinja. Bolest koja se dobije od životinje naziva se zoonoza, a među uzročnicima su virusi, bakterije, gljivice…

Zoonoze nekada mogu imati i smrtni ishod. Među opasnim patogenima su i hendra virus, HIV virus, e ebola i besnilo su neke od bolesti koje se dobijaju na ovakav način.

Hendra virus – nazvan po predgrađu Brizbejna gde je otkriven 1994. godine – može izazvati teške bolesti ili čak smrt kod ljudi i konja. Najčešće virus prenose zaraženi slepi miševi koji se hrane u mestima gde ima i konja, a od 2006. učestalost i opseg prelivanja hendra virusa u Australiji su se povećali.

U novoj studiji, naučnici su prikupili podatke stare decenijama kako bi proučili brze promene u ponašanju slepih miševa koje su se poklopile sa događajima prelivanja virusa hendra u jugozapadnom Kvinslendu između 1996. i 2020. Vreme i lokacija ovih događaja su mapirani u odnosu na podatke o mestima koja su bila staništa slepih miševa, gde su se hranili, a sve to je upoređivano sa informacijama o dostupnosti i količini hrane, uslovima lokalne klime, stanjem staništa.

„Približno od 2003. do 2020, ponašanje slepih miševa i učestalost prelivanja brzo su se promenili: broj lokacija gde su viđeni se utrostručio, a otkriveno je 40 prelivanja”, izveštavaju Pegi Ebi kolege sa univerziteta.

Uklapajući podatke sa statističkim modelom, istraživači su pokazali kako klimatske promene i promene u korišćenju zemljišta teraju slepe miševe da žive u poljoprivrednim i urbanim područjima, povećavajući rizik od prelivanja (prenošenja) hendra virusa na konje.

Promena i uništavanje staništa uzrokuje da slepi miševi za život biraju urbane sredine 

Do 2018. godine, skoro trećina ranije poznatih prirodnih staništa slepih miševa je promenjena ili uništena, zbog korišćenja lokacija za poljoprivredu ili druge ljudske aktivnosti, pa su oni bili primorani „na selidbu”, iako se većina prelivanja virusa (86 procenata) dogodila u poljoprivrednim oblastima gde su bili prisutni konji.

Usled klimatskih promena i suša, a i nestašice hrane za slepe miševe, sleši miševi su tražili „azil” gde bi bili bezbedni i imali dovoljno hrane.Kada im se prirodno stanište obnovi, slepi miševi mu se rado vraćajuKada im se prirodno stanište obnovi, slepi miševi mu se rado vraćaju

Ipak, nije samo nedostatak hrane i gubitak kvaliteta ili unuštavanje staništa to što tera slepe miševe u područja u kojima žive ljudi i konji – povećavajući broj susreta ljudi i životinja. Nedavna istraživanja su otkrila da „stres” u ishrani može dovesti do povećanog širenja virusa kod slepih miševa.

„Prenošenje hendra virusa zimi, u mesecima nakon nestašice hrane u prethodnoj godini, može biti posledica kumulativnih efekata nutritivnog stresa koji je izazavan kod ovih životinja nedostatkom kvalitetne hrane koja im je potrebna za energiju koju iziskuju procesi kao što je termoregulacija i razmnožavanje,” pišu istraživači.

Kada se obližnje šume obnove i počnu da bujaju, praksa pokazuje da se slepi miševi vrate svom uobičajenom načinu života, napuštajući urbana i poljoprivredna područja u korist svog prirodnog staništa, a događaji prelivanja virusa tada se nisu se dešavali.

Zaštita preostalih autohtonih šuma, posebno šuma koje imaju zimsku vegetaciju i koje obezbeđuju hranu slepim miševima, „mogla bi biti održiva, dugoročna strategija za smanjenje prelivanja bolesti i zaštitu zdravlja stoke i ljudi”, zaključuju istraživači.

Primena zapažanja iz oe studije, mogla bi biti moguća i u drugim oblastima gde su zoonoze česta pojava.

Ipak, dugoročni podaci koji se protežu decenijama unazad o domaćinima viralnih rezervoara, posebno o slepim miševima, su retki, neobimni, nepotpuni…. Ipak, i pored zapažanja i zaključaka koji su dobijeni na osnovu postojećih podataka, stalno se vraćamo na isti problem: ljudi dosledno i konstantno uništavaju staništa i uništavaju biodiverzitet.

Analiza iz 2020. godine oko 6.800 ekoloških zajednica na 6 kontinenata otkrila je da – kako se biodiverzitet smanjuje, životinje koje prežive i napreduju, kao što su slepi miševi i pacovi, takođe imaju veće šanse da budu domaćini potencijalno opasnim patogenima, koncentrišući rizik od izbijanja zoonoza.

„Upozoravamo na ovo decenijama”, rekla je Kejt Džons, demonstrator ekoloških predmeta na Univerzitetskom koledžu u Londonu koja je koautor te studije, za Nature kada je objavljena u avgustu 2020.

Najnovija studija je takođe objavljena u časopisu Nature.

RTSmagazin.

Danas objavljeno

Nakon razvoda od brazilske manekenke, Tom Brejdi otišao u celibat?

Vanja A

Kompanija za genetski inženjering pokušava da pticu dodo „vrati u život“

Vanja A

Mrmot Fil predviđa još šest nedelja zime

Vanja A

Ostavite komentar