Glumac i reditelj Radoš Bajić kaže da veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni glumce jer ni jedan robot neće moći da dočara ljudsku emociju.
Radoš Bajić obratio se medijima na 33. Festivalu evropskog filma na Paliću, gde je otvoreno govorio o budućnosti sedme umetnosti, naletu veštačke inteligencije, ali i dubokoj krizi u kojoj se nalazi savremena filmska i televizijska produkcija.
Bajić je istakao da, uprkos velikom strahu u filmskoj industriji, savremena tehnologija ipak nema snagu da uništi autentičnu filmsku magiju i ljudsku emociju.
– Mnogi su se uplašili da će veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost uništiti film kao medij. Ali sada je sasvim jasno da to neće biti moguće. Možemo da ih koristimo za pojeftinjenje produkcije, za sređivanje scena, ali ono što je mrtvo ostaje mrtvo. Emociju glumca niko ne može da zameni. To je globalni trend i radujem se što je tako – rekao je Bajić na konferenciji za novinare.
Povod za Bajićevo gostovanje na Paliću jeste i uručenje prestižne nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj umetnosti, koja će mu večeras biti svečano dodeljena na Letnjoj pozornici. Legendarni umetnik nije krio da ga je ova vest duboko ganula.
– Priznajem da je vest da sam dobitnik “Lifke” adekvatna onoj kada su me obavestili da sam dobio nagradu koja nosi ime Pavla Vuisića. U profesionalnom veku koji traje 50 godina dobio sam veliki broj nagrada, ali postoje one koje definišu taj profesionalni rezultat. Među njima je i ‘Lifka’ kao veoma značajna nagrada – poručio je Bajić.
On se zahvalio savetu Festivala, naglasivši da se ova manifestacija na čudan i gotovo čudotvoran način izborila za svoju autonomnost.
– Voleo bih da nastavite sa tom tradicijom, jer je moje uverenje da je 33. FEF Palić jedna izuzetno važna filmska manifestacija koja je, zahvaljujući nekom čudu i ljudima koji veoma odano i požrtvovano vode i uređuju festival, uspela da se izbori za autonomnost – kazao je Bajić, dodajući da festival uvek mora ostati posvećen autorima, sineastima i pre svega vernoj publici.
Govoreći o trenutnom stanju u svetskoj i domaćoj kinematografiji, Bajić se osvrnuo na hiperprodukciju televizijskih serija koja je, prema njegovom mišljenju, nanela ozbiljnu štetu kvalitetu sadržaja koji se plasira gledaocima.
– Ne bih detaljisao, ali rekao bih da u nekim filmovima koje sam imao priliku da gledam na globalnom nivou postoji vrsta povratka – rekao je Bajić o evropskim i svetskim trendovima, pa se odmah dotakao problematične brzine kojom se danas snima:
– Može da se stekne lažni uvid i slika o tome. Globalno se radi mnogo, ima dosta serija, ali kakve su serije nekada proizvodili, danas se često radi zbrda-zdola i brzo se završi. To je izvršilo nesporan uticaj i na film.
Proslavljeni autor ocenio je da je odnos između filmske i televizijske produkcije u Srbiji trenutno u kritičnoj fazi.
– Što se tiče filma, on je ustuknuo u odnosu na hiperprodukciju. Film je poklekao, da li će se ispraviti, to još traje – upozorio je Bajić.
Na kraju, podsetio je na zlatno doba ex-YU kinematografije, usput podvukavši da se danas scenariji pišu na brzinu, bez dubine i posvećenosti.
– Ljudi se ne usredsređuju na ozbiljan rad na scenariju. Scenario možda treba da odleži kao dobro vino. Na početku moje karijere, u velikoj produkciji, nekada su se filmovi pripremali po dve godine, a snimali po godinu dana. Danas je brzo i kuso i bez rezultata – zaključio je Bajić.
