Pokazala je ovo najnovija studija Fondacije Fridrih Ebert, koja je potvrdila isključenost mladih iz politike, kao i poprilično šarolike, čak i suprotne stavove.
Većina mladih u BiH preferira autoritarnu vladavinu, smatra da im treba vođa čvrste ruke, dok sa druge strane uopšte ne vjeruju institucijama, nisu nacionalistički nastrojeni, te velika većina smatra da se trebamo okrenuti Evropskoj uniji.
Direktor Banjalučkog centra za ljudska prava, Dejan Lučka smatra da mladi svoje stavove najčešće stvaraju pod uticajem svoje okoline.
– Tako im stariji pričaju o Titovoj vladavini čvrstom rukom, u školi ih uče da nam je najbolje bilo kada smo imali jake vođe, a na TV i internet portalima ih posredno i neposredno bombarduju sa novim kultovima ličnosti i sa tim da je snažan i autoritativan vladar dobar vladar – rekao je Lučka za Srpskainfo.
On objašnjava da, kada govorimo o mladima i političkoj situaciji u BiH, ogromna većina mladih je upoznata sa politikom fragmentarno i površno.
– Politiku shvataju samo kao strančarenje i borbu za vlast „velikih“. Za mlade je politika nužno zlo i nešto čime se ne treba baviti, ukoliko nije neophodno. Sem u kafanskim pričama i tračevima. Nažalost, mladi ljudi se uče da nije potrebno da budu aktivni građani, jer će im onaj koji je „na vlasti“ magično obezbijediti apsolutno sve – objasnio je Lučka.
Dodaje da su mladi slika cjelokupnog društva koje je smeteno u sumanutoj tranziciji.
– Perspektiva omladine nije u BiH, a same vlasti na svim nivoima ne rade skoro pa apsolutno ništa da mladima pruže nadu u bolju budućnost. Institucije se i dalje čerupaju, aktivni građani su nepoželjni, a svaka kritika vlasti se doživljava kao atak na samu državu. Takav odnos stvari dovodi do toga da su mladi dio izgubljene generacije koja je najviše izgubila lutanjem i rušenjem koje se sprovodi od strane interesnih grupa i političkih kružoka – rekao je Lučka.
Politikolog Darko Kuzmanović smatra da rezultati istraživanja uopšte ne treba da iznenade.
– Oni su, sa jedne strane pokazatelj stepena nerazvijenosti demokratske političke kulture, kulture vaspitanja uopšte i obrazovanja, a sa druge, ona pokazuju snažnu ukorijenjenosti autoritarnog načina razmišljanja, ”kulture ulice” i nasilničkog razmišljanja i ponašanja koji su na našoj političkoj, ali i društvenoj sceni, prisutni već godinama u nazad – objašnjava Kuzmanović.
Dodaje da su posebno zabrinjavajući pojedni stavovi mladih koji opravdavaju čak i nasilje.
– Šokantno opravdavanje nasilja nad novinarima od strane 27 odsto ispitanika kao i stava 80 odsto njih da nam je potrebna ”čvrsta ruka”, pokazuje da političari uspijevaju da posredstvom snažne medijske mašinerije, svojim manipulativnim i autoritarnim ponašanjem i retorikom, utiču na formiranje stavova mladih ljudi – objasnio je Kuzmanović.
Dodaje da je to naročito prisutno u političkim partijama.
– Sa druge strane, mladi koji imaju dijametralno suprotne stavove i uverenja uglavnom napuštaju zemlju ne želeći da žive u takvom okruženju pri čemu se stvara veoma opasan začarani krug iz kojeg se izlaz ne nazire. Barem ne u skorije vrijeme – zaključio je on.
– Mladi u EU ne vide evropske vrednosti niti približavanje tokovima modernog društva, nego izlaz u kome će njihova mobilnost, zapošljivost i bolji život postati izgledniji. Kada misle o EU, mladi razmišljaju o Njemačkoj i poslovima koje tamo mogu dobiti i to je glavni razlog zašto mladi podržavaju članstvo BiH u EU – objašnjava Lučka.
Dodaje da prihvatanje evropskih stečevina i harmonizacija prava BiH sa onim u EU mlade ne zanima, jer dobar dio njih samo želi život dostojniji čovjeka u kojem neće razmišljati kako skrpiti kraj sa krajem, a njega vide u EU.
(Srpskainfo)
