“Sigurna sam da je kreator uspeo ako na ulici sreće sve više svojih kreacija… Zadovoljna sam kad na ulicama Beograda sretnem svoje modele”, Mirjana Marić za Politika ekspres, 1975.
Ispred Beogradske nedelje mode, Nenad Radujevic je potshumno dodelio Mirjani Marić nagradu za doprinos i razvoj mode kao umetnosti. Tom prilikom, direktor modnog studija “Click” se zahvalio Etnografskom i Narodnom muzeju i istakao da se nada da će i ovom revijom savremena moda dobiti adekvatno mesto u našim muzejima.
Modnom pistom defilovale su prve dame modnih pista iz 70- tih i 80-tih,koje su bile glavne manekenke na revijama Mirjane Maric: Ljiljana Erić, Vanja Govorko, Irena Mišović, Biljana Babić, Ivanka Dvojaković, Sandra Kosanović, Dorotea Kukuljica, Mira Ćirović, Ljiljana Urzikić, Nataša Djuričić i mnoge druge. Zahvaljujuci arhivskim snimcima RTS-a i emisije Stil koju potpisuje Jelena Gajšek, publika je mogla da se podseti na mnoge revije koje je Mirijana Marić uradila za života, a tokom revije menjale su se fotografije iz bogate arhive fotografa Marija Bralica dugogodišnjeg Mirjaninog saradnika. Sledeće godine biće 50 godina od prve revije Mirjane Marić koja je održana u Skupštini grada Beograda.
Foto: Đorđe Tomić
Izložba Mirjana Marić: de luxe prêt-à-porter jugoslovenske mode (1970–1992) i knjiga, kao njen sastavni deo, postavili su pred Etnografski muzej u Beogradu inovativan zadatak. Posle zatvaranja izložbe 2014. godine, kolekcija koja je rađena namenski biva poklonjena Etnografskom muzeju, čime je ova ustanova postala mesto gde se sreću prošlost i sadašnjost, spajaju tradicionalni i moderni artefakti i poštuju kulturna memorija i promenljivi identiteti. Nadamo se da će ovaj čin darivanja podstaći i druge na slične poduhvate, što će značajno proširiti zbirku savremene odeće i u budućnosti omogućiti konstituisanje specijalizovanog Muzeja kulture mode.
Foto: Đorđe Tomić
Preminula je u Beogradu 25. jula 2021. godine u 84. godini života.
Mirjana Marić je otelotvoravala prostor između umetnosti i industrije, brižljivo vodeći računa o vrednosti robne marke koju je stvarala. Ona je balansirala između imperativa očuvanja svoje umetničke osobenosti i potreba tržišta.
Foto: Đorđe Tomić
Njena ciljna grupa bila je socijalistička srednja klasa željna prestižnih estetizovanih proizvoda, i vrlo često je navodila da joj je cilj da stvara praktičnu odeću koju će žene nositi svakodnevno – na ulici, na poslu, ili u popodnevnim izlascima. Omogućila je ženama da se razlikuju u masi zahvaljujući maštovitim modnim dodacima, smelim krojevima i upadljivim bojama i dezenima, te tekstilom i kožom vrhunskog kvaliteta.
