Polaganjem zajedničkog venca i cveća hrvatski državni vrh i predstavnici Jevreja, Srba, Roma i antifašista koji žive u Hrvatskoj, danas su odali poštu žrvama ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu.
Zajednički venac podno “Kamenog cveta” položili su predsednik Republike Zoran Milanović, predsednik Hrvatskoga sabora Gordan Jandroković i predsednik vlade Andrej Plenković.
Po cvet su u spomen na žrtve položili predsednik Jevrejske opštine Ognjen Kraus, predsednik Saveta Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, saborski zastupnik romske nacionalne manjine Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca (SABA RH) Franjo Habulin.
Službena komemoracija, koju je direktno prenosila zagrebačka televizija N1, zbog epidemije koronavirusa uključivala je samo polaganje venca i cveća, uz poštovanje mera socijalne distance.
Kraus je rekao da je u Jasenovac došao da “pruži ruku” i poruči da je spreman na ozbiljne razgovore i odnosu vlade i vlasti prema istoriji.
“Došao sam i zato da rešimo sve naše probleme u interesu Hrvatske i da sve hipoteke koje sramote ovu zemlju stavimo ad akta”, rekao je Kraus.
Ako to ne bude rešeno, poručio je, naredne godine sigurno neće doći.
“Sad sam pružio ruku da započnemo razgovore. Ako se ništa ne ostvari, sigurno nećemo biti ovde sljedeće godine. Neki pomaci su napravljeni”, rekao je Kraus novinarima u Jasenovcu.
Jandroković je rekao da su predstavnici državnog vrha došli da iskažu poštovanje prema žrtvama ustaškog logora i da bi osudili karakter zločinačkog ustaškog režima.
“Nikad više ne smemo dopustiti da se na ovim prostorima dogodi zlo kakvo se dogodilo u Drugom svetskom ratu”, rekao je Jandroković i dodao da je nužno biti uključiv i sa razumevanjem jednih prema drugima.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas u Jasenovcu, posle zajedničkog polaganja venca i cveća sa predstavnicima dela manjina, da su se tu okupili da bi osudili strahote koje su se na tom prostoru događale tokom Drugog svetskog rata.
Došli su, kazao je, da još jednom izraze pijetet prema žrtvama tog logora i podsetio da je sa predstavnicima vlade tu već četvrtu godinu.
“Na taj način kontinuirano pokazujemo naš pijetet prema žrtvama. Ove godine je bila velika godišnjica Aušvica i tada smo vrlo jasno osudili nacističke zločine. Još jednom treba ponoviti koliko je važno da mlade generacije budu svesne najvećih strahota koje su se dogodile tokom 2. svetskog rata, pa i ovde u Jasenovcu”, istakao je Plenković.
Komentrišući izjavu predsedika Jevrejske opštine Ognjena Krausa da naredne godine predstavnici žrtva ponovo neće doći ako se ne pokrene dijalog sa vladom, Plenković kaže da je to pitanje kontinuirano, ali da je u mandatu ove vlade puno učinjeno.
“Politika koju vodimo i izjave koje dajemo su čvrste i jasne”, rekao je Plenković novinarima.
A na pitanje o tome da Ministarstvo branitelja navodno finansira udruženja koja istražuju rad logora Jasenovac, nakon, kako je formulisano, sloma ustaškog režima, Plenković tvrdi da njegova vlada “nema nikakvog sluha za revizionizam”, a što se tiče konkretno finansiranja projekata to će, kaže, videti sa nadlažnim ministrom.
Milanović: Mesto na kom su se događale najgoznije stvari
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da mu je drago da su se posle tako dugog vremena tu zajedno našli predstavnici vlasti i predstavnici žrtava, jer je u pitanju mesto na kojem su se događale najgroznije stvari tokom Drugog svetskog rata.
Lično se, kazao je, angažovao na tome da se na Dan sećanja na jasenovačke žrtve ponovo zajedno pojave u Jasenovcu predstavniči vlasti, dela manjina, Jevrejske opštine i antifašistaa.
Odgovarajući na pitnje šta misli o tome što predstavnici žrtava i antifašisti I dalje kritikuju određene delove vlasti zbog izostanka dijaloga o pitanju revizionizma, Milanović je rekao da tačno zna na šta oni pritom mmisle, ali da on nije ta vlast, a da na sudove nema uticaja.
Komentarišući ranije postavljenu spomen ploču HOS-a, u čijm grbu je ispisan ustaški poklič “za dom spremni”, zbog koje predstavnici žrtava I antifašisti nisu učestvovali na zajedničkim komemoracijama u protekle četiri godine, Milanović kaže da tu ploču treba ukloniti i iz Novske, gde je kasnije premeštana.
“To treba maknuti, baciti negde”, kazao je Milanović I dodao da to nema veze sa domovinskim ratom.
Svako ko se 1991. borio za Hrvatsku pod parolom “za dom spremni”, nije se borio “samo za Hrvatsku, već I za restauraciju NDH”, rekao je Milanović.
“Onaj ko misli da se u domovinskom ratu pod geslom ”za dom spremni” borio samo za Hrvatsku mora znati da se borio i za NDH I o potpuno pgorešno”, precizirao je Milanović.
Podsetio je da je Republika Hrvatska priznata u januaru 1992., kada je počela serija priznanja.
“Mi smo i u socijalzimu imali najveći broj državnih atributa. Nadam se da će neke stalno iritantno prisutne teme nakon pandemije splasnuti. I da ćemo na ljude koji ih budu potencirali gledati s podsmehom, a ne s prezirom”, naveo je.
Što se komemoracije za žrtve Blajburgu tiče, koja će ove godine zbog pandemijie biti održana na zagrebačkom groblju Mirogoj, Milanović je rekao: “Nisam nikada išao i neću ići. Moj stav je poznat”.
B92
