Često se ovakvo stanje naziva „mamnezija”, a manifestuje se povećanom zaboravnošću i odsutnošću kod majki ubrzo nakon porođaja.Međutim, istraživači iz SAD otkrili su da je to kratkoročnog karaktera, i da su majke često pažljivije od žena koje nikada nisu bile trudne ili nisu imale decu.
„U većini studija testovi pažnje i pamćenja daju se majkama vrlo rano nakon porođaja”, izjavila je autorka rada i antropolog Univerziteta Perdo Valeri Miler.
„Kada se dete rodi, žene imaju nalete hormona a tu je i nedostatak sna, tako da svi ti faktori mogu uticati na pažnju i procese pamćenja u mozgu”, izjavila je Milerova.
Postporođajno stanje traje približno šest nedelja, i počinje odmah nakon porođaja, kada se majčino telo – uključujući nivo hormona i veličinu materice – vraća u „normalno” stanje.
U novoj studiji, Milerova i njene kolege sproveli su takozvani „test umrežene pažnje” u kome su upoređivali vreme reakcije kod 60 majki koje su od nedavno u toj ulozi i kod 70 žena koje nisu majke.
Od učesnica se tražilo da odgovore na anketna pitanja na skali od sedam tačaka, poput „Koliko se često osećaš pospano?” ili “Kako ocenjujete vašu pažnju?”.
Tim je otkrio da se način na koji žene doživljavaju raspon vlastite pažnje često poklapa sa rezultatima njihovog testa pažnje.
„To znači da žene imaju tačnu svest o svom kognitivnom stanju i da zabrinutost u vezi sa njihovim perceptivnim funkcionisanjem treba shvatiti ozbiljno”, rekla je autorka i antropološkinja Amanda Vejl sa Univerziteta Perdu.
„Takođe verujemo da je„ mamin mozak koji posle porođaja drugačije radi “možda fenomen vezan za kulturu i da se majke osećaju rastrojeno i zaboravno kada su pod stresom, koji ih odjednom pogodi, u to u velikoj meri”, navode članovi istraživačkog tima.
“Mamin mozak” i drugačiji vid koncentracije
U testu pažnje, žene su zamoljene da gledaju monitor na kojem je štampač, čije je treptanje ukazivalo nato da će se odštampana slika ubrzo pojaviti.
Takođe, na ekranu ima je prikazan i slika treptećih strelica okrenutim u različitim smerovima, koje su smer menjale na 500 milisekundi, a od učesnica je traženo da pritisnu dugme traženog smera.
Test je prikupio vremena reakcije svih žena.
Milerova i njene kolege nisu ovim testom pronašli dokaze da je to što je neka žena majka, imalo negativan uticaj na njenu sposobnost opažanja.
„Sve u svemu, mame nisu imale značajno drugačiju pažnju od drugih ženau eksperimentu, i nismo pronašli dokaze koji bi podržali pojavu takozvanom „maminog mozga” koji „grugačije funcioniše kod porodilja”, navela je Milerova
S druge strane, navodi se u studiji, moguće je da je upravo materinstvo povezano sa poboljšanom, jačim a ne umanjenom pažnjom.
Nalazi sugerišu da „mamin mozak”, kao nešto što opisuje drugačiji tip koncentracije i pažnje, može da se desi ali može da traje najviše godinu dana posle porođaja.
Istraživači su, međutim, upozorili da pojačana pažnja nije uvek pozitivna stvar, jer može da pojača osećaj anksioznosti i stresa.
„Ima smisla da mame koje su se tek porodile, jače deluju na spoljne nadražaje. Planiramo da uradimo i međukulturalna istraživanja, kako bismo dalje ispitali kako su narativi majčinstva i socijalne podrške povezani sa pažnjom porodilje u odnosu na standard i kulturološke miljee širom sveta”, najavili su istraživači u studiji čiji su nalazi objavljeni u časopisu „Current Psichology”.
Izvor. RTS
