Neverbalnom komunikacijom ljudi vam mogu reći više nego što bi ponekad opisali rečima.
Ukoliko je neko nervozan on trese nogom, ili lupa olovkom o sto, šeta unaokolo. Često i način na koji neko sedi može vam dati odgovore na mnoga pitanja, koja ne morate usmeno ni postaviti.
Džo Navaro, bivši agent FBI-a iz kontraobaveštajne službe, priznati stručnjak za neverbalnu komuniakciju, objasnio je kako je on tokom svoje višegodišnje karijere uspevao da „čita“ ljude kao otvorenu knjigu. Iako ponekad to nemoguće, ukoliko pred sobom imate profesionalca, ipak ako pažljivo pratite i to neprimetno, uspećete da spoznate svačije namere.
Neverbalna komunikacija, koja se često naziva i neverbalno ponašanje ili „govor tela“ jeste sredstvo za prenošenje informacija, baš kao i izgovorena reč, samo izrazima lica, gestikulacijama , dodirima, pokretima, pozama, telesnim ukrasima (odeća, nakit, frizura, tetovaže), i čak tonom, bojom, snagom, (ne sadržajem) glasa pojedinca, objašnjava Navaro. Neverbalno ponašanje zauzima u proseku 60-65 odsto prenošenja informacija i komunikacije sve osobe, a tokom vođenja ljubavi može da dostigne čak i 100 odsto kumunikacije ljubavnika.
-Budite kompletan posmatrač svog okruženja, to je najosnovniji zahtev za svakoga ko želi da dekodira i koristi neverbalnu komunikaciju. Zamislite koliko je budalasto da pokušamo da saslušamo nekoga dok imamo čepove u ušima. Ne bismo mogli da čujemo poruku i šta god da je rečeno i za nas bi bilo izgubljeno. Problem je u tome što većina ljudi gleda, ali istinski vidi svet oko sebe ili, kao što je Šerlok Holms pedantni engleski detektiv rekao svom prijatelju doktoru Votsonu „Dragi moj Votsone, ti vidiš ali ne zapažaš“, objašnjava
Nažalost većina pojedinaca sagledava svoje okruženje sa minimalnom količinom pomsatračkog truda. U stvari, razne naučne studije pokazale su da su ljudi vrlo loši posmatrači i da malo toga u svom svetu.
Univerzalna neverbalna ponašanja
Pojedini aspekti govora tela naziavaju se univerzalnim jer se u sličnom obliku javljaju kod većine ljudi. Na primer, kad ljudi stinsu usne, tako kao da izgleda da su nestale to je jasan uobičajen znak da ih nešto muči. Što više univerzalnih znakova umete da prepoznate i da ih tačno interpetirate, to ćete efikasniji biti u procenjivanju misli, osećanja i nemera ljudi oko sebe, objašnjava bivši agent FBI.
Univerzalna neverbalna ponašanja predstavljaju jednu grupu znakova tela onih koji su relativno isti za sve. Postoji i druga vrsta znakova govora tela koje zovemo „Idiosinkratično neverbalno ponašanje“ a oni su relativno jedinstveni i karaktersiristični za određenu osobu.
-Kad stupate u interakciju sa drugima pokušajte da utvrdite i odredite njihovo osnovno ponašanje. U cilju utvrđivanja osnovnog ponašanja ljuds s kojima ste redovito u kontaktu neophodno je da znate kako izgleda njihovo svakodnevno ponašanje, kako sede, kako drže ruke, kakavim je uobičajen položaj stopala, položaj tela, morate da poznajete njihove izaze lica, da znate na koju stranu naginju glavu, pa čak i gde uglavnom ostavljaju ili drže svoje stvari: novčanik, ključeve , mobilni telefon, torbicu. Morate da budete u stanju da razlikujete njihove „notmalne izraze lica od onih koji se javljaju pod stresom. Izraz lica čoveka pod stresom- oči su opuštene a usne bi treebalo da su pune. Lice čoveka pod stresom je napeto i blago izobličeno, obrve su skupljene a čelo naborano, objašnjava Džo Navaro.
Uvek se trudite da zapazite ponašanja koja se javljaju jedno za drugim, objasnio je u knjizi bivši aganet FBI. Važno je da uočite promene u ponašanju koje mogu da budu znak promene u razmišljanju, osećanjima, interesovanjima ili namerama. Sposobnost da zalikujete udobnost od neudobnosti, prijatno od neprijatnog će vam pomoći da se fokusirate na najvažnija ponašanja u dekodiranju neverbalne komunikacije.
-Budite diskretni i suptilni u ponašanju. Korišćenje neverbalnog ponašanja zahteva da pažljivo gledate ljude i da ispravno, tačno i precizno dekodirate njihovo neverbalno ponašanje, navodi Navaro.
Limbički sistem
Većina ljudi misli za sebe da ima samo jedan mozak i smatra mozak sedištem svojih misaonih i saznajnih sposobnosti, kaže ovaj stručnjak.
-U stvari postoje tri „mozga“ u ljudskoj lobanji, i svaki od njih obavlja određene zadatke, ima specijalizovane funkcije i s ostalima predstavlja „komandni i kontrolni centar“ koji upravlja svime što telo radi. Još 1952.pionir neuronauke Pol Maklin počeo je da govori o ljudskom mozgu kao o „tri u jednom“ koji se sastoji od „reptilskog(produžena moždina, moždano stablo), „mozga sisara“ (limbički režanj, limbički sistem“i „ljudskog mozga (neokortekst, čeoni režanj)“. Limbički sistem mozga ima najvažniju ulogu u izražavanju neverbalnog ponašanja, zaključuje Navaro.
Dešifrovanje ponašanja
Pokrivanje vratne jamice umiruje nesigurnost nelagodnost, strahove i strepnje. Igranje ogrlicom često služi u iste svrhe.
Trljanje čela je obično dobar pokazatelj da osobu nešto muči ili da oseća neprijatnost.
Dordirivanje vrata se javlja kod nelagodnosti, sumnji i nesigurnosti.
Dodirivanjem obraza ili drugoh delova lica čovek se umiruje kada je nervozan, ljut ili zabrinut.
Otpuhavanje je sjajno sredstvo za oslobađanje od stresa i umirivanje. Ljudi to rade kad za dlaku izbegnu nesreću, nelagodnost ili se izvuku iz neke teške i rizične situacije.
Muškarac namešta kravatu da bi se izborio sa nesigurnošću i nelegadnošću. Time se takođe pokriva vratna jamica.
Muškarci masiraju ili trljaju vrat da umire negativna osećanja. Taj deo tela bogat je nervnim završecima. Tu se nalazi i pneumogastrični živac (lat.nervus vagas) koji može da uspori rad srca.
Muškarci uglavnom robustnije pokrivaju vrat od žena u potrebi da se izbore sa nelagodom ili nesigurnošću.
Čak i kratak dodir vrata poslužiće da se umire nervoza ila nelagoda. Dodirivanje i masiranje vrata veoma je delotvorno u oslobađanju od stresa i umirivanju.
Kada su pod stresom ili kada su nervozni, ljudi će otirati dlanove da bi se umirili. To ponašanje koje često prođe neopaženo jer se odvija ispod stola, precizan je pokazatelj uznemirenosti i nelagodnosti.
Ventiliranje vrata oslobađa od stresa i nelagode.
Kada se stopalo okrene u stranu od sagovornika to je pokazatelj da osoba želi da ide u to baš u onom pravcu ka kojem je stopalo usmereno. To je znak namere.
Hvatanje kolena i prebacivanje težine na stopala je znak namere i govori da osoba koja je to uradila želi da ustane i da ide.
Kada je vrh stopala okrenut naviše, onosno, usmeren nagore, to obično znači da je osoba dobro raspoložena ili da razmišlja o nečemu prijatnom, ili da je pak čula dobre vesti.
Kada se pete podignu iz opuštenog položaja (ravno na podlozi) u pozi „spreman na start“ to je znak namere koji nam govori da osoba želi da ode.
Obično noge prekrštamo kada se osećamo prijatno. Iznenadno pojavljivanje osobe koja nam se ne sviđa, nateraće nas da promenimo pozu.
Kad dve osobe razgovaraju a obema su prekrštene noge, to je pokazatelj da im je udobno i da su opuštene u društvu sagovornika.
Kada su sagovorniku stopala usmerena u stranu to je jasan pokazatelj da želi da bude negde drugde. (ljudi koji daju zvanične izjave stoje u toj pozi jer je to ujedno i vrsta distanciranja)
Naglo ukršanje gležnjeva može da ukaže na nelgodnost ili na nesigurnost.
Iznenadno zakačinjanje gležnjeva za noge stolice predstavlja varijantu ukopaj se, ukoči se, koja odgovora na opasnost.
Iznenadno prekrštanje ruku tokom razgovora može biti znak da sagovornik oseća nelagodu ili neku vsrtu neprijatnosti.
Zavaljivanje u naslon stolice predstavlja iskazivanje teritorijalnosti, što je sasvim prihvatljivo ponašanje kada ste kod svoje kuće, ali nije preporučljivo kada ste na poslu.
Ruke iza leđa govore „ne približavaj mi se“
Ruke položene na kukovima predstavljaju jak iskaz teritorijalnosti, koji može poslužiti i kao odraz dominacije.
Kada osoba grize nokte to se uglavnom tumači kao znak nesigurnosti ili nervoze.
Spajanje jagodica ispruženih prstiju jedan je od najjačih iskaza samouverenosti i samopouzdanja.
Stisak šaka isprepletanih prstiju je pokazatelj da smo napeti i zabrinuti.
Glava iskošena u stranu pokazuje da je osobi prijatno u društvu.
Kada osoba laže ili nešto skriva pokazuje znake neudobnosti i nelagodnosti.
*Izvor „Šta nam telo govori“, Džo Navaro (sa Marvinom Karlinsom)
Žena.rs
