Obnova dijaloga Kine i SAD - BIGportal.ba
BIG preporuka

Obnova dijaloga Kine i SAD

Piše: Branko Žujović PINGPONG DIPLOMATIJA na G20 Kina i SAD su se dogovorile da ponovo pokrenu trgovinske razgovore, zasnovane na uzajamnom poštovanju i ravnopravnosti Japan je bio i ostao plodno tle za ono što se u svetu diplomatije naziva pingpong diplomatijom. Iako bi još koliko prošle nedelje zvučalo kao spin…

Piše: Branko Žujović

PINGPONG DIPLOMATIJA na G20


Kina i SAD su se dogovorile da ponovo pokrenu trgovinske razgovore, zasnovane na uzajamnom poštovanju i ravnopravnosti

Japan je bio i ostao plodno tle za ono što se u svetu diplomatije naziva pingpong diplomatijom. Iako bi još koliko prošle nedelje zvučalo kao spin (aluzija na medije i stoni tenis je podjednaka), dogovor Pekinga i Vašingtona o obnavljanju pregovora o trgovinskim sporovima postignut je u subotu, 29. juna, u Osaki, na marginama Samita G20, tokom razgovora predsednika Si Đinpinga i njegovog američkog kolege Donalda Trampa.

Tramp je saopštio da SAD neće uvoditi nove carinske tarife na kinesku robu, a prema pisanju kineske štampe, u prvom redu dnevnika „Čajna dejli“, pregovarački timovi dve zemlje već razgovaraju o konkretnim pitanjima.

Sastanak Si Đinpinga i Donalda Trampa održan je u subotu, nakon što su dvojica lidera prisustvovala trećoj plenarnoj sednici samita.

OD IDEOLOŠKIH DO TRGOVINSKIH NETRPELjIVOSTI Tokom sastanka Si Đinping je bio razložan i otvoren, što nije nastup nekoga ko pokušava da izađe iz ćorsokaka, te evocirao uspomene na prijateljske trenutke kineskih i američkih stonotenisera na 31. svetskom prvenstvu u Nagoji 1971. godine, kada su uspostavljeni prvi kontakti na relaciji Peking–Vašington. Pingpong diplomatija, kako je nazvan ovaj niz kontakata i veza, krunisan osam godina kasnije uspostavljanjem zvaničnih diplomatskih odnosa, i danas se smatra dobrim načinom za otopljavanje zategnutih političkih odnosa, naročito kada su ovi teško opterećeni ideološkim netrpeljivostima. Otuda Si Đinpingove reminiscencije na Svetsko prvenstvo u stonom tenisu u Nagoji ukazuju na to da je Kina posvećena saradnji, uvažavanju različitosti i međusobnom poštovanju.

Za razliku od 1971. godine, u odnosima dve zemlje danas su izraženije trgovinske nego ideološke netrpeljivosti. Stoga je Si Đinping Trampu poručio, kako prenosi „Čajna dejli“, da postoji nepromenjena, temeljna činjenica da će saradnja doneti korist i Kini i SAD, dok bi nastavak sukoba naneo štetu obema stranama.

Saradnja je bolja od trvenja, a dijalog od konfrontacije, rekao je Si Đinping, dodajući da su on i Tramp ipak zadržali bliske veze posredstvom telefonskih razgovora i razmene pisama.

Kina je u Osaki dobila optimum koji je očekivala: nastavak razgovora sa SAD, usmeren na rešavanje trgovinskog spora.

PRITISAK „DUBOKE DRŽAVE“ Za razliku od Si Đinpinga, koji ipak nije opterećen pritiscima „duboke države“ i pitanjem složenog sistema izbora na način na koji je opterećen Tramp, njegov američki kolega sada je prinuđen na popuštanje, pošto pritisci i sukobi s Rusijom, Kinom, Severnom Korejom i Iranom, koje je podsticala i na kojima je insistirala „duboka država“ u Vašingtonu, nisu dali nikakave rezultate.

Severna Koreja danas ima snažniju i bezbedniju međunarodnu poziciju, Iran se pokazao kao tvrd orah, Rusija nije ni finansijski ni politički oborena, a Kina se u najmanju ruku pokazala kao ravnopravan takmac na svetskom planu.

Popuštanje Bele kuće na svim ovim frontovima kako se izbori budu bližili, možda je najupečatljivije svedočanstvo opadajuće moći SAD ikada izraženo u istoriji i prva značajnija pobeda politike saradnje u cilju ostvarenja opšte koristi, bez uslovljavanja i ucena koju promovišu Moskva i Peking.

Jedna od najupečatljivijih epizoda iz Osake dogodila se tokom pauze rada samita, kada je, vidno usamljen, Donald Tramp hodao kroz salu i pokušao da priđe i zapodene razgovor s indijskim premijerom Narendrom Modijem, koji je u tom trenutku pričao s drugim ljudima među kojima nije bilo svetskih lidera, odnosno ljudi Trampovog zvaničnog ranga.

Nakon prvog Trampovog obraćanja, Modi se s njim srdačno pozdravio blago se okrećući k njemu, a nakon drugog i trećeg pokušaja da mu američki predsednik nešto kaže, Modi mu je jasnom gestikulacijom rukom, ne okrećući se od sagovornika i ne prekidajući razgovor koji je već vodio, stavio do znanja da u tom trenutku s njim neće razgovarati.

Tramp je potom nastavio da hoda dalje. Utisak je da je verovatno žalio što među najrazvijenijim državama sveta nema predstavnika zemalja sklonih da bespogovorno slede sve što im Bela kuća saopšti, a koje bi, po potrebi, grubim nastupom mogao da ukloni s puta, kao što je bio slučaj sa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem prošle godine u Briselu, kog je pred kamerama najvažnijih svetskih medija odgurnuo, a potom pred saradnicima nazvao cmizdravom ološkom kučkom, nakon čega je Marković izjavio da je sve bilo izmišljeno, ili kao što je sada učinio s premijerom Španije Pedrom Sančezom.

Snimak Modija i Trampa deli se već danima širom sveta, a pre svega po Indiji, koja, uprkos oprečnostima i problemima na planu unutrašnje organizacije i odnosa sa susedima, ipak predstavlja sledeće veliko tržište u razvoju, spremno za ubrzan rast, i zemlju koja veličinom i mogućnostima jeste ozbiljan globalni igrač. Samit u Osaki prvi je veliki skup na kom je američka arogancija skinuta s nezvanične agende.

Piše: Branko Žujović za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Srbi i Sarajevo danas, između harmonike i liturgije: Hladne vode sa Baščaršije

Zeljka

Medijska panika na engleskim pumpama, ekološka cena evropske struje i politička težina ruskog gasa: Energetska kriza pred vratima

Zeljka

Rušenje Njegoševe kapele i izgradnja Meštrovićevog mauzoleja: Najveća umetnička pobuna u SFRJ

Zeljka

Ostavite komentar