Najmanje 190 ljudi poginulo je u velikim poplavama na zapadu Nemačke u julu, dok je u Belgiji nastradalo 38 ljudi.
Naučnici upozoravaju, u nedavno objavljenoj studiji, da će ovakvih poplava biti sve više, a kao razlog navode klimatske promene, prenosi Sputnjik.
Naučnici su analizirali dosadašnje vremenske podatke i uz pomoć kompjuterskih simulacija poredili današnju klimu, u kojoj su temperature u proseku veće za 1,2 stepena Celzijusa, sa ranijim podacima.
Fokusirali su se na količinu padavina u toku dana i utvrdili da su dva najteže pogođena regiona u Nemačkoj i Belgiji bila suočena sa nesvakidašnjim nivoom kiše u julu.
U regionima Ar i Erft u Nemačkoj palo je čak 93 milimetra kiše u samo jednom danu, dok je u belgijskom regionu Meus palo rekordnih 106 milimetara tokom dva dana.
Na osnovu poređenja podataka i kompjuterskih simulacija, utvrdili su da je zbog današnje klime mogućnost 1,2 do devet puta veća nego u periodu kada je prosečna temperatura bila niža u predindustrijskom periodu.
Padavine u regionima Nemačke i Beneluksa su sada od tri do 19 odsto veće zbog klimatskih promena koje je uzrokovao čovek, tvrdi se u studiji urađenoj u okviru projekta “World Weather Attribution”. Taj projekat zajedno sprovode univerziteti iz Velike Britanije, Francuske, Holandije i Crveni krst.
“Klimatske promene povećale su šanse za pojavu poplava, ali su povećale i njihov intenzitet”, rekao je Frank Krejenkamp iz nemačke meteorološke službe.
Friderike Oto, klimatolog i direktorka Instituta za ekološke promene Univerziteta Oksford, kazala je kako su poplave pokazale da čak ni „razvijene zemlje nisu bezbedne od jakih uticaja ekstremnih vremenskih prilika koje se pogoršavaju zbog klimatskih promena.
“To je urgentan globalni izazov i moramo da se suočimo sa njim. Nauka je već godinama načisto sa tim”, kaže ona, prenosi AFP.
Analizirajući matricu padavina širom Zapadne Evrope, naučnici su došli do procene verovatnoće kada bi velike poplave mogle da se dogode.
Prema njihovom nalazu, velike poplave kakve su se dogodile na zapadu Nemačke, mogle bi da pogode bilo koju oblast na svakih 400 godina sa sadašnjim vremenskim stanjem.
“Poplava u Nemačkoj bila je retko viđen događaj. Sa druge strane, povećava se mogućnost da se oni češće događaju, a ta mogućnost će biti sve veća u budućnosti“, kaže Marten van Alst, direktor centra za klimatologiju Crvenog krsta.
Rezultati studije trebalo bi da budu alarm za ljude, kaže van Alst i dodaje da bi trebalo povećati spremnost za borbu protiv poplava, kao i uvesti sistem ranog upozorenja.
