U tom kontekstu, bežični prenos na THz frekvencijama predstavlja posebno atraktivno i fleksibilno rešenje. Istraživači sa Instituta za tehnologiju Karlsruhe (KIT) razvili su novi koncept za jeftine teraherc prijemnike koji se sastoje od jedne diode u kombinaciji sa namenskom tehnikom obrade signala, prenosi PC Press.
Da bi istovremeno služile što većem broju korisnika i prenosile podatke najvećom brzinom, buduće bežične mreže sastojaće se od velikog broja malih radio ćelija.
U ovim radio ćelijama rastojanja su kratka tako da se mogu prenositi velike brzine podataka uz minimalnu potrošnju energije i malu elektromagnetnu imisiju. Povezane bazne stanice biće kompaktne i lako se mogu montirati na fasade zgrada ili ulična svetla.
Teraherc prijemnici su i dalje prilično složeni i skupi i često predstavljaju usko grlo propusnog opsega čitave veze. Jeftin prijemnik koji su napravili naučnici sa KIT, u osnovi se sastoji od jedne diode koja ispravlja signal teraherca i nudi veliku propusnost.
Koristeći svoj koncept prijemnika, naučnici su postigli brzinu prenosa od 115 Gbit/s na nosećoj frekvenciji od 0,3 THz na udaljenosti od 110 m, što je dosad najveća brzina prenosa podataka za bežični prenos teraherca preko više od 100 m.
Prijemnik za teraherce koji je razvio KIT izdvaja se svojom tehničkom jednostavnošću i omogućava ekonomičnu masovnu proizvodnju.
