Sudari neutronskih zvezda su ključni za naše razumevanje Univerzuma. Smatra se da su od neutronskih zvezda nastali teški metali koji su formirali zvezde i planete poput naše pre više milijardi godina.
Svetlost prilikom sudara dve neutronske zvezde je vidljiva samo nekoliko noći, tako da teleskop mora da se utrkuje sa vremenom kako bi je locirao. Astronomi su primetili jedan od ovih sudara 2017. godine, ali su uglavnom zahvaljujući spletu srećnih okolnosti.
Britanski naučnici su izgradili Gravitacioni talasni optički tranzitni teleskop (Gravitational Wave Optical Transient observer – GOTO), na vulkanskom španskom ostrvu La Palma, pomoću koga će sada sistematski moći da prate ovakva zbivanja.
„Kada uspemo da stvarno otkrijemo tako nešto, svi ćemo se posvetiti tome kako bi maksimalno iskoristili priliku“, navodi provesor Deni Stidžs sa Univerziteta Vorvik na La Palmi.
„Brzina je od suštinske važnosti. Tražimo nešto što traje jako kratko – nema mnogo vremena pre nego što nestanu“, dodaje profesor.
Neutronske zvezde su toliko teške da mala kašičica njihovog materijala teži četiri milijarde tona.
Teleskop omogućava astronomima da efikasno otvore jedno polje i vide šta se dešava unutra.
Da bi mogao da dobije jasan pogled na nebo, teleskop se nalazi na planinskom vrhu, gde se nalazi desetak instrumenata svih oblika i veličina, od kojih svaki proučava različite fenomene.
Kada se kupole opservatorije otvore iz njih izranjaju dve crne baterije sa sočivima koje više podsećaju na raketne bacače. Svaka baterija pokriva jedan deo neba iznad tako što se brzo rotira vertikalno i horizontalno.
Neutronska zvezda je mrtvo sunce koje se urušilo pod svojom ogromnom masom, zgnječivši atome zbog kojih je nekada sijala. Imaju tako jaku gravitaciju da privlače druge zvezde i na kraju se sudaraju i spajaju.
Kada se to dogodi, nastaje bljesak svetlosti i snažan udarni talas koji se širi svemirom utičući, neprimetno čak i na atome u svakom od nas.
Udarni talas, nazvan gravitacioni talas, iskrivljuje prostor. Kada se to otkrije sa Zemlje, novi teleskop kreće u akciju da pronađe tačnu lokaciju bljeska.
Cilj astronoma je da ga lociraju u roku od nekoliko sati, ili čak minuta od detekcije gravitacionog talasa. Oni fotografišu nebo, a zatim digitalno uklanjaju zvezde, planete i galaksije koje su bile tamo prethodne noći. Bilo koja tačka svetlosti koja prethodno nije bila tu mogu biti neutronske zvezde koje su se sudarile.
Deluje da je lako otkriti sudar dveju neutronskih zvezda zbog jačine bljeska, ali nije tako
Ovo obično traje danima i nedeljama, ali sada to mora da se uradi u realnom vremenu. To je veliki zadatak, obavljen pomoću novog kompjuterskog softvera.
„Pomislili biste da su ove eksplozije veoma energične, veoma blistave, trebalo bi da bude lako“, naglašava profesor astrofizike dr Džo Lajman. „Ali moramo da pretražimo sto miliona zvezda da bismo otkrili jedan objekat koji nas zanima“.
„I to moramo da uradimo veoma brzo jer će nestati u roku od dva dana“.
Tim astronom na Opservatoriju na La Palmi sarađuje sa drugim kolegama kako bi detaljnije proučili sudar neutronskih zvezda.
Jednom kada odrede mesto sudara, u akciju stupaju veći, moćniji teleskopi širom sveta. Oni ispituju sudar mnogo detaljnije i na različitim talasnim dužinama.
Tradicionalna astronomija se uglavnom zasnivala na sreći. „Sada više ne moramo samo da se nadamo da ćemo nešto otkriti. Umesto toga, tačno znamo gde da tražimo i otkrivamo, deo po deo onoga što leži u Univerzumu“, kaže astronom Kendal Okli koja radi na projektu GOTO.
