Snimak je objavila organizacija “OceanGate Expeditions” i može se videti trup broda, ali i neki novi “izvanredni detalji”, kako su naveli.
Kao što znamo, “Titanik” je 1912. pošao na svoje prvo putovanje preko Atlantika, od Velike Britanije ka Njujorku, kada je udario u veliku santu leda. Od 2.200 putnika i članova posade, samo 712 je preživelo.
Roj Golden, ronilac i stručnjak za “Titanik”, kazao je da se zahvaljujući novom snimku mogu videti do sada neviđeni detalji broda.
“Primera radi, nikada nisam video ime ljudi koji su napravili sidro – Noah Hingley & Sons Ltd. Olupinu sam proučavao decenijama i imao sam brojne zarone, ali ne mogu da se setim da je bilo koji snimak bio ovoliko detaljan”, rekao je.
Može se videti pramac, sidro, trup broj jedan, ogromni sidreni lanac čija je svaka karika teška oko 100 kilograma, teretni prostor i bronzana motovila.
Primetno je i dramatično propadanje broda pogotovo na mestima gde su se određeni delovi urušili i odvojili od plovila.
Organizacija “OceanGate” je najavila da će uz pomoć snimaka visoke rezolucije moći da prati dalje propadanje broda.
“Uz pomoć naučnika, snimkom će moći da se identifikuju vrste koje postoje na Titaniku i oko njega, a arheolozi će moći da dokumentuju elemente olupine mnogo detaljnije”, naveli su.
Titaniku preti još jedno uništenje
Čovečanstvu je trebalo čak 73 godine da pronađe “Titanik” nakon brodoloma 1912. godine, a zasluge za to pripale su Robertu Balardu, okeanografu sa Univerziteta u Roud Ajlendu, koji je olupinu našao slučajno, tragajući za dve potonule nuklearne podmornice. Na opšte oduševljenje njegovog naučnog tima, Titanik se nalazio između dve podmornice, 3,8 kilometara ispod morske površine, u mraku, pod snažnim vodenim pritiskom. Brod je u tom trenutku bio izuzetno očuvan.
Samo šest godina kasnije, ekipa naučnika iz Halifaksa u Novoj Škotskoj primetila je na brodu naslage rđe nalik ledenicama. Nakon što su malo bolje proučene pod mikroskopom, otkriveno je da su pune života. Reč je o bakteriji Halomonas titanicae – gram-negativnoj proteobakteriji koja je najsrećnija kada na meniju ima gvožđe.
Titanik je za ove mikrobe bio raj, pa su naučnici 2011. njegovim ostacima dali još 20 godina pre nego što potpuno nestane.
Raspadanje olupine i naučnicima pomenute organizacije “Ocean Gate” zadaje probleme. Naučne projekcije procenjuju da će bakterije sa dna okeana dovesti do toga da olupina potpuno nestane za 30 godina.
Zato su pre dve godine, kako bi ubrzali istraživanja, otvorili poziv za kupovinu mesta zajedno sa posadama stručnjaka u misijama do Titanika. Želja je bila da se time obezbede finansijska sredstva od bogatih turista što bi im omogućilo nastavak dokumentovanja raspadanja olupine koju nastanjuje morska fauna.
Cena učešća u misiji je bila najmanje 125.000 dolara.
Bakterije su napravile su rupe na trupu broda i uništile nekoliko zidova, izlažući hodnike i unutrašnje prostorije onoga što je nekada bilo najveće plovilo koje je sagradio čovek.
Do danas, samo se 200 ljudi spustilo na 3.000 metara i videlo ostatke broda. Prethodni snimci pokazuju propadanje brojnih delova broda, mesta sa koga je prvi put viđen ledeni breg kao i ograda za koju su se putnici Titanika držali posmatrajući okean na fatalnom putovanju iz Sautemptona do Njujorka.
Viktor Veskovo, jedan od istraživača koji je učestvovao u spuštanjima do broda 2019. godine rekao je za magazin “Tajm”: Olupina je tamo dole 107 godina izložena jakim strujama i slanoj vodi, tako da nije pitanje da li će, nego kada će okean potpuno uništiti brod”.
