Od posledica kovida umrlo je skoro isti broj američkih građana kao i tokom pandemije španske groznice – oko 675.000.
Španska groznica koja se pojavila 1918. godine, završila se za dve godine, a izazvala je između 40 i 50 miliona smrtnih slučajeva.
Kao i španska groznica, koronavirus možda nikada neće potpuno nestati iz naše sredine. Umesto toga, naučnici se nadaju da će to postati blagi sezonski grip koji će se rešavati vakcinacijom.
“Nadamo se da će biti kao prehlada, ali nema garancije”, rekao je biolog sa Univerziteta Emori Rustom Antia.
Za sada, pandemija još uvek drži Sjedinjene Američke Države i druge delove sveta čvrsto u čeljustima.
Iako bi porast infekcija podstaknut delta varijantom koronavirusa mogao da dosegne vrhunac, broj smrtnih slučajeva u SAD-u u proseku se kreće preko 1.900 dnevno, što je najviši nivo od početka marta, a ukupna brojka u zemlji je u ponedeljak premašila 675.000, prema podacima koje vodi Univerzitet “Johns Hopkins”, iako se veruje da je stvarni broj veći.
Zima bi mogla da donese novi skok, a uticajni model Univerziteta u Vašingtonu predviđa da će dodatnih 1.000 Amerikanaca umreti od kovida do 1. januara, što bi ukupan broj žrtava u SAD-u povećalo na 776.000.
Pandemija španske groznice ubila je 50 miliona žrtava širom sveta u vreme kada je svet imao četvrtinu populacije koju ima sada. Globalni broj smrtnih slučajeva od kovida sada iznosi više od 4,6 miliona.
Broj umrlih od španske groznice u SAD -u je gruba pretpostavka, s obzirom na nepotpune zapise tog doba i loše naučno razumevanje onog što je uzrokovalo bolest.
Broj od 675.000 dolazi iz američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Groznica se 1918-1919. smatrala najgorom pandemijskom bolešću u ljudskoj istoriji. Nije jasno da li će se sadašnja pošast na kraju pokazati smrtonosnijom.
