Prema novim podacima Središnje klirinške depozitarne agencije za sredu, Kappa Star Limited, holding kompanija u vlasništvu Nebojše Šaranovića, putem računa RBA Austrija došla je do 8,75 odsto vlasništva, a informacije od petka verojatno će pokazati kako su prešli deset odsto, navodi dnevnik.
Ipak, glavna je novost da su se poslednjih dana pojavila još dva vlasnička računa, oba preko Zagrebačke banke. Jedan od njih došao je do 0,4 odsto vlasništva, i od srede se ne povećava taj udeo, dok je drugi već na 1,89 odsto vlasništva, a u utorak je imao 1,2 odsto deonica. To znači da je investitor koji stoji iza tog računa takođe agresivno kupovao deonice početkom nedelje.
Jutarnji list navodi kako nije uspeo saznati ko stoji iza ta dva nova računa pa može samo kalkulisati da možda Kappa Star Limited kupuje s novih računa, a možda se pojavio novi, četvrti igrač.
Kraš Esop ili Mesna industrija braće Pivac ne bi smeli kupovati deonice dok je na snazi najava javne ponude o otkupu ostalih donica Kraša, ali nije isključeno da neko radi u njihovu korist kao protivteža Šaranoviću.
Neki su mediji krajem nedelje Maricu Vidaković, prokustora Kraša, optužili za insajdersko trgovanje jer je kupila 900 deonica Kraša, navodeći kako je tako zaradila 460 hiljada kuna. Ipak, ona nije prodala te deonice (morala bi obavestiti berzu) i nije ništa zaradila na njima, bar za sada, a ove godine je tri puta kupovala deonice Kraša, što je sve zabeleženo na Zagrebačkoj berzi.
U stvari, rukovodstvo Kraša moglo bi se “optužiti” da je nedovoljnim restrukturiranjem kompanije namerno držalo cenu deonice tako nisko, na blizu 400 kuna, samo kako bi mogli prodati po 900 ili 1000 kuna onog trenutka kada se pojavi neko tko može kupiti po toj ceni, donosi Jutarnji list.
Novac.hr piše da se pretpostavlja da Mesna industrija braće Pivac nije za deonicu Kraša nameravala u javnoj ponudi dati više od 500 kuna.
Uz to, ovako sastavljena ponuda Mesne industrije braće Pivac, u kojoj se navodi kako se tek čeka odluka Kraša Esop o mogućem zajedničkom preuzimanju, govori da se radilo o na brzinu sastavljenoj ponudi kao reakciji na veliki porast cene 4. septembra.
Dakle, čini se, piše Novac.hr da nije bilo curenja informacije o javnoj ponudi i na osnovu toga pokušaja zarade na toj informaciji, nego da je javna ponuda nastala kao reakcija na iznenadni rast i kao pokušaj “zaključavanja” obavezne minimalne cene u javnoj ponudi na relativno niskom nivou ispod 500 kuna.
(Blic)
