Gotovo na isteku dana koji je označen kao dan D za pronalaženje rešenja, odnosno finalizaciju dogovora Gasproma i MOL-a oko kupoprodaje većinskog paketa akcija NIS-a, stigao je odgovor vašingtonskog arbitra. MOL je dobio novi rok. I to do 6. juna do kada bi trebalo da postigne konačni dogovor. Pet meseci nakon što je objavio da je sa ruskim vlasnikom postigao okvirni sporazum o kontrolnom paketu akcija.
Teško je, međutim, poverovati da se za pola meseca može rešiti ono što nije moglo u prethodnih pola godine. Da je nešto zakočilo u pregovorima Gasproma i MOL-a bilo je jasno još 24. marta kada je stigla OFAC-ova dozvola za pomeranje roka na jučerašnji dan. Jer okvirni sporazum ili nije toliko čvrst kao što se činilo 19. januara kada je izgledalo da će sve uskoro biti gotovo ili su okolnosti nametnute u međuvremenu promenile planove.
I Gaspromove koji i dalje koristi postojeću situaciju da bi sačuvao većinski udeo u NIS-u. I MOL-ove koji sada, reklo bi se, pažljivije vaga šta kupuje i u čije vlasništvo ulazi. Vašington, opet, iz nekih njima poznatih razloga pokazuje toliku „toleranciju“ i po ko zna koji put pomera rok koji sam zadaje. Sve zato počinje više da liči na predstavu sa bezbroj činova nego na pregovore koji se vode između velikih sila.
Kritična faza oko NIS-a
Pojedini analitičari veruju da sledi još dve nedelje mrcvarenja. Trenutno ništa ne govori u prilog činjenici da će dogovor biti uskoro postignut. Pogotovo ne za dve nedelje koliki je novi rok. Uostalom, koliko prošle nedelje Đerđ Baša, jedan od izvršnih direktora MOL-a, kazao je u Beogradu da su pregovori teški i u kritičnoj fazi. Ipak, u MOL-u se nadaju da će ipak biti postignut dogovor. Najteže je, rekao je on, usaglasiti deo koji se tiče sankcija i zahteva američke administracije.
Sa druge strane, ako se osvrnemo na odnose Vašingtona i Moskve, pa i na nedavnu izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o dobrim odnosima sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, nije nemoguće da je rešenje već postignuto. I to ono u kojem će NIS ostati u ruskim rukama. A samo je pitanje na koji način i kada će moći da posluje bez sankcija nad glavom.
Jer, šta može biti taj ključni kamen spoticanja između kupca i prodavca? Cena očigledno nije. Da je OFAC čvrst u nameri da Gasprom mora napustiti NIS, kao što se to činilo pre pola godine, ne bi toliko prolongirao rokove. Primorao bi, u tom slučaju, ruskog vlasnika da proda MOL-u većinski paket akcija. Ili bi Rusi ukoliko to ne žele odustali od prodaje i čekali da se situacija sa sankcijama reši. Ovako njima prolongiranje ide na ruku. NIS kako tako radi, a i dalje je u njihovim rukama kontrolni paket akcija.
Nova runda, stari problemi
Najveći gubitnici i ovoga puta su Srbija i NIS. Svako dalje prolongiranje rokova iziskuje ne samo nove licence za operativni rad NIS-a nego i produžava rok u kojem ova kompanija radi praktično u vanrednom stanju. I državi, pak, ovo stanje ne ide na ruku. Pogotovo što nedeljama njeni predstavnici tvrde da ne mogu sa MOL-om da dogovore buduće međusobne odnose. A oni se tiču, na prvom mestu, kapaciteta rada rafinerije u Pančevu, ali i još nekih uslova kojima Srbija želi da zaštiti svoje interese kao manjinski vlasnik.
Teško je, međutim, zamisliti da bi zbog neslaganja oko tog budućeg sporazuma, Srbija mogla zakočiti konačni dogovor kupca i prodavca. Iako je predsednik Vučić svojevremeno, nakon što je javnost saznala da postoji ponuda kompanije upitnog biznismena Ranka Mimovića, izjavio da Srbija mora da odobri kupoprodaju.
Činjenica je, međutim, da se Srbija tu ne pita. Osim ako Vučić nije mislio na pravo preče kupovine koje ima kao keca u rukavu. Naime, ugovor sklopljen 2008. godine između Gasproma i Srbije daje bilo kojoj strani mogućnost da u slučaju prodaje trećoj strani iskoristi ovo pravo. To u praksi znači da Gasprom kao većinski vlasnik ukoliko želi da proda akcije ima obavezu da ih prvo ponudi Srbiji. Isto važi i u suprotnom. Srbija bi, ako želi da izađe iz suvlasništva, trebalo najpre svoj udeo da ponudi Gaspromu.
Iz nekog razloga, očigledno političkog, naša vlast na tome nije insistirala, barem za sada. Naprotiv, Aleksandar Vučić je svojevremeno rekao kako iz njemu nepoznatih razloga ruski vlasnici akcija ne žele da ih prodaju Srbiji iako je naša ponuda finansijski isplativija od MOL-ove.
Ugovor mu, pak, dozvoljava da ovo pravo iskoristi, u krajnjem slučaju i sudskim odnosno arbitražnim putem. Srbija, međutim, nije do sada pokazala da je spremna da sa Rusijom igra na ovoj ivici.
Mogući ishodi
Da li će se nešto u tom smislu promeniti, možda ćemo znati nakon 6. juna. Ukoliko do tada Gasprom i MOL ne postignu dogovor, odnosno ukoliko Srbija i MOL ne postignu prihvatljiv dogovor, i to je opcija koja je u igri.
U suprotnom, ili sledi još jedna faza pomeranja roka i nova runda mrcvarenja ili bi se NIS mogao naći u situaciji u kakvoj je bio s kraja prošle godine. Da se zbog sankcija zaustavi dotok sirove nafte a time i rad rafinerije.
To se svakako neće desiti pre 16. juna do kada važi trenutna operativna licenca NIS-a, ma šta da donese taj 6. jun. A posle 16. juna sve opcije su moguće. I da NIS, kao što veruju neki analitičari dobije produženje licence koja bi mu omogućila da još malo radi u ovim vanrednim okolnostima. I da mu se ta licenca produžava sve dok traje sukob u Iranu i sa njim povezana naftna kriza. Ali i opciju da rafinerija ponovo stane ako joj OFAC uskrati neophodnu licencu.
U tom slučaju, Srbija bi bila na raskrsnici. Ili posegnuti za onim što ima u rukama, poput prava preče kupovine, pa i nekog vida nacionalizacije NIS-a. Ili pak pustiti da o sudbini NIS-a odlučuju drugi kao što je to činila i do sada.
