Ova nedelja u Turskoj ostaće upamćena kao jedna od najburnijih i najintenzivnijih u poslednjih nekoliko godina. Predsednik Recep Tayyip Erdoğan i njemu naklonjene institucije za svega nekoliko dana zadale su niz brutalnih udaraca opoziciji, akademskoj slobodi, lokalnoj samoupravi i ekonomskoj stabilnosti zemlje koja se ionako bori sa teškom ekonomskom krizom.
Sve se odvijalo istovremeno, sve je izgledalo koordinisano i sve zajedno poslalo je jasnu poruku uoči predsedničkih izbora 2028. godine.
U četvrtak je Apelacioni sud u Ankari poništio kongres glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP), održan u novembru 2023. godine. Odlukom suda ukinuto je rukovodstvo Özgüra Özela, a za privremenog predsednika imenovan je Kemal Kılıçdaroğlu, bivši lider stranke kojeg je Özel upravo na tom kongresu pobedio.
Sud je kao razlog naveo navodne nepravilnosti u glasanju. Opozicija to nije prihvatila, piše Reuters..
„Ovo je sudski udar. Ne prihvatamo ovu odluku. Borićemo se pravno i na ulicama“, izjavio je Özel odmah nakon objave presude.
Hiljade demonstranata odmah su stigle ispred sedišta stranke. Kılıçdaroğlu je pozvao na „mirno rešavanje unutarstranačkih problema“, ali ga mnogi u stranci doživljavaju kao kompromitovanog i slabog kandidata, što je, po svemu sudeći, i svrha cele Erdoğanove operacije.
Obračun sa gradonačelnikom Istanbula
Podsetimo, CHP — glavna opozicija Erdoğanu u Turskoj — osvojio je na lokalnim izborima 2024. godine sve velike gradove. To im je bio istorijski rezultat: prvi put posle više od 40 godina osvojili su najviše glasova na nacionalnom nivou (oko 37,8%), dok je Erdoğanov AKP pao ispod 35%.
Ekrem İmamoğlu u Istanbulu je pobedio sa više od 51% glasova. Ova pobeda dala je CHP-u ogromnu moć na lokalnom nivou, kontrolu nad budžetima velikih gradova, infrastrukturnim projektima i javnim uslugama. Erdoğan nije mogao da pređe preko takvog poraza, pa je od tada usledio potpuni teror nad najvećom opozicionom strankom.
Godinu dana nakon izbora, 19. marta 2025, İmamoğlu je uhapšen u policijskoj raciji u zoru, zajedno sa stotinama saradnika. Bivši gradonačelnik Istanbula sada je u zatvoru već više od 14 meseci. Suđenje je počelo u martu 2026, a tužioci traže više od 2430 godina zatvora za stotine optuženih (korupcija, iznuda, mito, pranje novca i vođenje kriminalne organizacije).
Međunarodne organizacije, kao i sam CHP, smatraju ceo proces potpuno politički motivisanim. Cilj je uklanjanje najpopularnijeg i najharizmatičnijeg opozicionog lidera pre predsedničkih izbora 2028. godine.
Preko noći zatvoren univerzitet sa 20.000 studenata
Vratimo se u sadašnjost. U petak je Erdoğan dekretom objavljenim u Službenom glasniku trenutno ukinuo operativnu dozvolu Istanbul Bilgi University, jednog od najpoznatijih privatnih univerziteta u zemlji, poznatog po liberalnoj akademskoj kulturi i više od 20.000 studenata.
Zatvorio ga je usred semestra, bez prethodne najave.
„Instituciju koju smo gradili 30 godina zatvorili su preko noći“, napisao je profesor prava Yaman Akdeniz, jedan od najpoznatijih pravnih stručnjaka univerziteta, prenosi BBC..
Vlada je najavila da studenti mogu bez gubitka semestra da pređu na državne univerzitete, što članovi akademske zajednice u Turskoj tumače kao još jedan korak u sistematskom gušenju nezavisne akademske misli i kritičkog razmišljanja.
Berza pala šest odsto, centralna banka intervenisala milijardama
Erdoğanove odluke odmah su izazvale šokove na tržištima. Istanbulska berza pala je za više od šest odsto u jednom danu, a ionako slaba turska lira nastavila je da tone. Centralna banka pokušala je da zaustavi paniku i spreči dalji kolaps valute prodajom gotovo osam milijardi dolara deviznih rezervi, piše Reuters.
Šest godina su u krizi, inflacija im je 32 odsto, a sada kreću u ofanzivu: „Bićemo novo središte moći“
Uz sve navedeno, Erdoğan je doneo i uredbu kojom se opštinama zabranjuje osnivanje novih firmi. Mera pogađa pre svega opozicione CHP opštine u Istanbulu, Ankari i Izmiru, koje su takve firme koristile za finansiranje infrastrukturnih projekata i javnih usluga. Ekonomski analitičari tvrde da je to samo još jedan alat za finansijsko gušenje opozicije.
Koji će biti sledeći Erdoğanovi potezi teško je precizno prognozirati. Ali jedno je sigurno — Turska je ove nedelje zakoračila još jedan ozbiljan korak dalje od demokratije ka otvorenom autoritarizmu. Više nije pitanje da li će Erdoğan pokušati potpuno da neutrališe opoziciju pre izbora 2028, već samo kojim će se radikalnim metodama poslužiti.
