Poređenja radi, pobednik ovogodišnjeg Ju-Es opena je dobio 2.600.000 dolara, dakle gotovo duplo manje. Da razlika izmedju završnog Mastersa i ostalih velikih turnira bude još frapantnija, samo je jučerašnja pobeda u finalu, protiv Kaspera Ruda, Novaku donela 2.200.000 dolara.
Dakle; Đoković je za jedan meč nagrađen skoro isto kao Karlos Alkaras za sedam pobeda na Flašing Medouzu, a više nego Rafael Nadal za epski trijumf protiv Danila Medvedeva u Melburnu, i to za pehar čija je specifična težina veća od ovog torinskog.
ŠAMPIONSKI ČEKOVI U 2022.
Završni Masters u Torinu – 4.740.300 dolara
Ju-Es open – 2.600.000 dolara
Vimbldon – 2.360.441 dolar
Rolan Garos – 2.251.078 dolara
Australijski open – 1.901.310 dolara
Još jedno poređenje je interesatno. Ukupan nagradni fond na Ju-Es openu, pre dva meseca, a bio je najveći u istoriji, iznosio je 60 miliona dolara. A delilo ga je 256 igrača u singlu, 128 dublova i 64 para u miksu. Premije u Torinu su iznosile 14.750.000 dolara, a delilo ih je samo osam tenisera u singlu i osam dublova.
Ali, završni Masters je jedini turnir u vlasništvu ATP tura, ostali pripadaju raznim organizacijama, agencijama ili pojedincima, pa nije ni čudo da su rešili da maksmilano povećaju fond nagrada.
Drugi finansijski rekord koji je Nole postavio u Torinu je probijanje barijere od 160 miliona dolara ukupne zarade u karijeri. Otkako je pre pola decenije postao prvi sa zaradom većom od 100 miliona, srpski as je stalno u vođstvu.
S obzirom da je ATP najavio rekordne nagradne fondove u narednoj sezoni, nema dileme da će i šampionski ček u Pala Alpituru porasti.
Torinske nagrade su podvukle i ogromnu razliku između ženskog i muškog tenisa u ovom trenutku. Ceo nagradni fond na završnom Mastersu u Gvadalahari je iznosio 5.000.000 dolara, malo više nego što je Novak sam poneo iz Torina.
NAJBOGATIJI U ISTORIJI
Đoković – 164.691.308 dolara
Nadal – 132.403.671 dolar
Federer – 130.594.339 dolara
S. Vilijems – 94.816.730 dolara
Mari – 63.248.285 dolara
Sampras – 43.280.285 dolara
V. Vilijems – 42.403.103 dolara
Halep – 40.203.437 dolara
Šarapova – 38.233.962 dolara
Vavrinka – 35.330.662 dolara
Ovakav jaz, doduše, nije posledica samo razlike u interesovanju, nego i dubine problema zbog neigranja u Kini. Kada je Šenžen, pred izbijanje pandemije, dobio pravo organizacije takmičenja najboljih osam reketa VTA tura, dogovoren nagradni fond je bio gotovo identičan torinskom.
Ali u Kini se treću godinu zaredom ne igra, a ostale zemlje ne raspolažu takvim bogatstvima spremnim da ulože u beli sport. Zato je za ženski tenis od ključne važnosti da naredne jeseni proradi kinesko tržište.
Sportklub.
