Uspeo je da nadmaši sve, osvoji ATP Kup i novi pehar Australijan Opena, a uz to i da se vrati na teniski tron na ATP listi.
U susretu sa novinarima posle pobede nad Dominikom Timom od 3:2 u setovima, otkrio je i kako se posle svega oseća.
“U ovom trenutku sam umoran, relaksiran naravno, oslobođen stega, sve te tenzije i svih tih emocija kroz koje prolazi jedan teniser dok je u takmičenju, pogotovo na Grend slemu. Sada se nekako osećam kao izduvan balon. Imao sam jako uspešan i jako iscrpljujući mesec janauar. ATP koji smo osvojili sa momcima za Srbiju isto me je iscrpeo i dosta je energije potrošeno na to, ali to je bila najbolja moguća uvertira i priprema za Austalijan open”.
“Eto, još jedan trofej na Australijan openu koji je nesumnjivo najuspešniji turnir i moj omiljeni turnir. Moj omiljeni teren Rod Lejver, noćni mečevi… Da me u pola noći pitate koji su uslovi, koji teren – to je ovde. Ovde bih uvek igrao taj noćni meč, Rod Lejver arena, s ovim lopticama itd. To mi je definitivno omiljeno mesto na kojem se takmičim”, kaže Đoković.
Dan kada je slavio po osmi put imao je simboliku. Sve brojke iz datuma sabrane dale su broj osam. Ovo mu je osmi trofej ovde a i na trenerci je nosio broj osam zbog Kobija Brajanta.
“Jeste, pričao sam o našem odnosu koji smo imali. Nisam to preterano delio dok je on bio živ. Imali smo prijateljski odnos i bio je jedan od najznačajnijih mentora u mom životu. Nesebično je delio sa mnom savete koji su bili u vezi sa sporom, familijom, biznisom, a ja ću mu doživotno biti zahvalan. Šokiran sam kao i svi. Ne znam kako bih to opisao”, kaže Novak i dodaje:
“Veliki je gubitak za sport, ali mislim da bi svi trebalo da ga se sećamo s osmehom zato što se on uvek tako postavljao i ponašao. Uvek je imao osmeh i pozitivnu energiju koju je emotovao svuda oko sebe. Ljudi koji nisu pratili košarku uopšte, plakali su. Toliki je utisak na svet ostavio, njegov legat će živeti sa mnom, u mom srcu, a suguran sam i u sportu“.
Simbolika je bila i u tome da mu je pehar predao Marat Safin, igrač koji ga je pobedio ovde u njegovom prvom meču 2005.
“Da, bilo je to 2005. Sećam se, bio sam kod frizera pred izlazak na teren sa Safinom. Ona me je pitala: ‘Hoćeš da uradimo nešto posebno?’ Ja sam joj tada uzbuđeno pričao, kao dečak, da prvi put izlazim na Grend slem, centralni stadion. Rekao sam joj: ‘Hajde nešto da vidimo šta ćemo’. Majka se šokirala kada me je videla. Imao sam ofarbanu šiškicu“.
“Nerealno mi je sada kada pomislim da je petnaest godina prošlo od tog trenutka. Marat Safin koji mo je danas uručio trofej, definitivno je jedan od mojih idola kada sam odrastao, sa njim sam mnogo trenirao. Mnogo simbolike ima, da. Ništa nije slučajno u životu”, zaključio je najbolji teniser sveta.
