Ova baterija održava efikasnost od 99 odsto prilikom više od 200 ciklusa punjenja, a ako je imate u smartfonu, ne biste morali svoj telefon da punite pet dana.
Ipak, problem sa ovim baterijama je to što se sumporne elektrode raspadaju tokom ciklusa punjenja i pražnjenja, a energetska prednost brzo nestaje, kaže naučnica Madokt Šajbani, koja je bila na čelu tima naučnika iz Australije.
“Elektroda će se raspasti, a zatim će baterija brzo ugasiti”, dodaje ona.
To se događa zato što se sumporna elektroda širi i skuplja tokom ciklusa, pri čemu promena zapremine iznosi oko 78 odsto. Promena zapremine se dešava i kod elektroda u litijum-jonskim baterijama koje napajaju električne automobile i pametne telefone, ali je oko osam puta manja, piše sajt News Scientist.
Da bi sprečili raspad elektroda u litijum-sumpornoj bateriji, istraživači su dali česticama sumpora više prostora za širenje i skupljanje.
Obično litijum-sumporne baterije poseduju materijale koji vezuju čestice zajedno, kako baterija ne bi pukla prilikom širenja. Ovde je korišćena manja količina materijala za vezivanje polimera u elektrodi, pa je tako stvoreno više udaljenih struktura između čestica sumpora.
Etički problem
Šajbanijeva kaže da bi litijum-sumporna baterija drastično smanjila troškove za električne automobile i skladištenje energije uopšte, jer je sumpor široko rasprostranjen rasprostranjen i izuzetno jeftin materijal.
Međutim, litijum-sumporne baterije mogu se suočiti sa sličnim etičkim problemima kao litijum-jonske baterije.
Metalni oksidi u litijum-jonskim baterijama su obično nikl, kobalt ili mangan, koji su skupi i sve ih je manje u prirodi. Problem je sledeći: Značajan procenat kobalta, na primer, dobija se u rudnicima u DR Kongo, gde rade deca.
Istraživači će dodatno da testiraju prototipove baterija sa ciljem da ih komercijalno izrade u Australiji u narednim godinama.
Izvor: B92
