Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu PLOS Biology, ako patite od nedostatka sna, to može da utiče na vašu odluku da li želite da nekome pomognete.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, sproveli su tri studije u Sjedinjenim Državama koje su proučavale ovaj efekat „sebičnosti”, analizirajući promene u nervnoj aktivnosti i ponašanju, i otkrili su da je veća sebičnost primetna čak i nakon malog gubitka sna.
Istraživač Eti Ben Sajmon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije na Berkliju i direktor univerzitetskog Centra za nauku o ljudskom snu, bili su glavni autori studije.
„Čak i samo sat sna manje – bilo je više nego dovoljno da utiče na izbor da se pomogne drugome. Kada ljudi izgube jedan sat sna, postoji jasan udar na našu urođenu ljudsku dobrotu i našu motivaciju da pomognemo drugim ljudima u nevolji”, rekao je Ben Sajmon.
Analizirajući bazu podataka od tri miliona donacija u dobrotvorne svrhe između 2001. i 2016. godine, Ben Simon, Voker i njihove kolege su primetili pad donacija od 10 odsto nakon letnjeg računanja vremena. Ovaj pad nije primećen u državama koje ne prate trend menjanja vremena.
U drugoj studiji, istraživači su koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu da pregledaju moždanu aktivnost 24 osobe nakon osam sati sna i noći bez sna.
Prosocijalna neuronska mreža – područja mozga povezana sa teorijama uma – bila je manje aktivna nakon nedostatka sna, pokazalo je istraživanje.
„Dosledno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i naše kognitivno funkcionisanje, a samim tim, verovatno utiče i na to kako se odnosimo prema drugima”, rekla je dr Ivana Rozencvajg, konsultant neuropsihijatar iz Velike Britanije koja radi u bolnici Gaj i Sent Tomas.
U trećoj studiji, koja je pratila san više od 100 ljudi tokom tri do četiri noći, istraživači su neočekivano otkrili da je kvalitet sna važniji od količine sna kada je u pitanju „faktor sebičnosti”. Tim je procenio nivoe sebičnosti na osnovu odgovora na upitnike koje su popunili učesnici studije.
Studija postavila stimulativna pitanja
Količina i kvalitet sna obično utiču na emocionalno i socijalno ponašanje, tako da je tim i očekivao da će naći efekat od oba, rekao je Ben Sajmon za Si-En-En (CNN).
Rozencvajgova, koja rukovodi Centrom za spavanje i funkcionisanje mozga na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekla je da istraživanje „ukazuje na važnost kvaliteta i kvantiteta sna za ukupno uravnoteženo društveno i kognitivno funkcionisanje, uključujući altruizam”.
Ona je dodala da, iako metodološka ograničenja znače da se mehanizmi – ako ih ima – koji podupiru ove nalaze ne mogu biti ocenjeni, studija je originalna i kreativna „što postavlja neka stimulativna pitanja”.
Više od polovine ljudi u razvijenim zemljama kaže da ne spavaju dovoljno tokom radne nedelje, što Voker naziva „globalnom epidemijom gubitka sna”.
Opsežna istraživanja su već pokazala veze nesanice i manjka sna sa poremećajima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, kao i sa fizičkim bolestima kao što su dijabetes i gojaznost.
Sada, kako dokazi sve više postaju dostupni o negativnom uticaju takvog stanja na društveno ponašanje, to bi moglo imati posledice po današnje društvo, dodao je Voker.
Ben Sajmon i Voker se nadaju da će njihovo istraživanje uticati na ljude da se potrude da sebi obezbede dovoljno sna.
„Gubitak sna radikalno menja način na koji mi funkcionišemo kao društvena, emotivna bića, što je zapravo suština ljudske interakcije i što se odnosi na ispunjen i smislen život”, zaključio je Voker.
Izvor: RTS
