Piše: Vlastimir Vujić
Na evropskim izborima u državama Višegradske četvorke građani su podržali dosadašnji politički pravac
Višegradska grupa u koju spadaju Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska ni slučajno se ne može smatrati homogenom zajednicom. U nekim slučajevima njene članice čak su izrazito suprotnih interesa, a uz to su im i vladajuće stranke politički iznenađujuće šarolike, tako da su u proteklih pet godina vodeće partije iz ove četiri zemlje bile članice isto toliko političkih grupacija u Evropskom parlamentu. Mađarski Fides-KDNP bio je član Evropske narodne stranke, poljska Stranka prava i pravde (PiS) bila je članica Evropskih konzervativaca, slovački SMER-SD nalazio se u poslaničkom korpusu evropskih socijalista, a češki ANO 2011 među evropskim liberalima… Uprkos tome, odnosi između četiri vlade vrlo su srdačni i na taj način premošćuju „provaliju“ koja vlada između evropskih poslaničkih grupa. Razlog je to što se sve četiri vlade odlučno rukovode – nacionalnim interesima.
VIŠEGRADSKO VRETENO Na minulim izborima za Evropski parlament u višegradskom „vretenu“ poljski i mađarski zaplet je isti. Naime, izlaznost u ove dve države bila je skoro identična, i u obe zemlje vladajuća stranka pobedila je sa stabilnom većinom.
Češka i Slovačka predstavljaju onu drugu vrstu zapleta u „vretenu“. Po svoj prilici, zahvaljujući (i) zajedničkoj istoriji, njihovi parlamenti su nasledno fragmentirani, a nasledili su i malu izlaznost birača – 22,74 odsto u Slovačkoj, odnosno 28,72 odsto u Češkoj.
U Slovačkoj je na pomolu bila (čak) i neka vrsta liberalnog preokreta, jer je koalicija „Progresivna Slovačka – Zajedno“ sa 20 odsto glasova dobila četiri evropska mandata nakon što je njihov kandidat Zuzana Čaputova pobedila na izborima za predsednika države, dok u Češkoj sedam stranaka deli evropske mandate.
BUDUĆNOST UNIJE U govoru održanom povodom izborne pobede, šef zvanično liberalne stranke ANO 2011 Andrej Babiš (ujedno i češki premijer) izjavio je: „Evropsku uniju treba transformisati, i to tako da ubuduće postane organizacija jakih zemalja članica. Evropska komisija treba da se pretvori u apolitični, uslužni organ.“ U sličnom tonu, osnovni cilj glavne opozicione snage Građansko demokratske stranke je da se EU decentralizuje i da se pravo odlučivanja vrati državama članicama, dok je stav stranke Sloboda i neposredna demokratija, koju predvodi Tomio Okamura, da se Evropska unija u sadašnjem obliku mora ukinuti i da se treba vratiti modelu saveza suverenih i slobodnih država.
Komentarišući rezultate izbora, premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da više ne postoji (samo) osovina Nemačka–Francuska koja je decenijama bila okosnica Evropske unije.
„Francuska, Nemačka, Višegradska grupa. Tako izgleda nova geometrija Evrope“, rekao je, podvlačeći da članice Višegradske grupe u ovom trenutku imaju vrlo jak politički, ekonomski i emocionalni savez, možda i najjači u Evropi.
„Jednog dana i Nemačka će uvideti da pripada ovoj grupaciji. To će promeniti politiku u Evropi“, podvukao je Orban na kraju.
