Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva. Njen otac je radio u školi kao nastavnik, a ubrzo po njenom rođenju je dobio premeštaj, pa se tako cela porodica preselila u Brankovinu, u kojoj je provela detinjstvo. Završila je gimnaziju u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Desanka Maksimović je rano počela da piše, a svojim drugarima u srednjoj školi je često čitala ono što je pisala. Oni su se oduševljavali i ohrabrivali je da nastavi sa pisenjem, a glavni motivi njenih pesama su ljubav i patriotizam.
U 35. godini, tačnije u avgustu 1933, udala se za glumca i pesnika, Sergeja Slastikova. Imali su skladan život, iako nisu imali dece. Ipak, mnogi su smatrali da je sav njen porod bio književni.
Desanka Maksimović je u nekoliko škola radila kao profesor srpskog jezika od 1923. do 1953. godine. Prvo je radila kao profesor u obrenovačkoj gimnaziji, zatim u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, nakon čega je premeštena u učiteljsku školu u Dubrovniku, gde je provela godinu dana, piše portal Edukacija. Posle toga je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Jedna od njenih najboljih učenica bila je Mira Alečković, koja je takođe postala pesnik, ali i Desankina prisna prijateljica.
Čuvena srpska književnica osvojila brojne nagrade, među kojima su Vukova nagrada, Njegoševa nagrada i nagrada AVNOJ-a (nagrada Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije). Izabrana je za počasnog građanina Valjeva.
U Valjevu je, još za njenog života, podignuta njena statua, iako se pesnikinja tome protivila, a kada su je pitali kako se oseća kada vidi svoj spomenik, rekla je: “Skamenila sam se”.
Zbog svoje besmrtne poezije, Desanka Maksimović je 17. decembra 1959. godine postala vanredni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. godine i redovan član.
Umrla je 11. februara 1993. godine u Beogradu, a sahranjena je u Brankovini.
Nakon njene smrti, osnovana je fondacija “Desanka Maksimović” koja dodeljuje nagradu za književnost pod nazivom “Desanka Maksimović”.
