Njemačka pred velikim izazovima – Rusija najveći test - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

Njemačka pred velikim izazovima – Rusija najveći test

Politika prema Rusiji nove njemačke vlade nije mogla da se pokrene od težeg mjesta.

Skoro nedelju dana nakon što je Analena Berbok položila zakletvu kao nova ministarka spoljnih poslova Nemačke, morala je da istera dvoje ruskih diplomata nakon što je berlinski sud presudio da je agent ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kriv za “ubistvo po nalogu države” 2019. u gradskom parku Tijergarten.

Istovremeno, mnogi od novih susreta kancelara Olafa šolca njegove prve nedelje u kancelariji bili su bar delimično posvećeni ruskom gomilanju trupa na ukrajinskoj granici i reakciji Evrope.

Nije iznenađenje da Moskva ispituje čvrstinu naslednika dugogodišnje kancelarke Nemačke Angele Merkel, kao i spremnost Evrope da stoji pravo u svom istočnom komšiluku, piše “Moskov tajms”. A tajming je savršen za rusko rukovodstvo da gurne EU u pozadinu pregovora o evropskoj bezbednosti – nova koalicija je tek oformljena u Berlinu, francuski predsednik Emanuel Makron sprema se na reizbor u proleće a nedavno je uspostavljen direktan bilateralni američko-ruski kanal radi razgovora o strateškoj stabilnosti.

Normandijska četvorka, koju čine Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina, pretrpela je prošlog meseca težak udarac kad je rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavila poverljiva pisma koje je razmenilo sa nemačkim i francuskim diplomatama.

Kako navodi “Moskov tajms”, Rusija iskorišćava situaciju i traži da o evropskoj bezbednosti diskutuje direktno sa SAD kako jedinim akterom kojeg rusko rukovodstvo uzima za ozbiljno i pored kojeg se oseća ravnopravno – znajući veoma dobro da je prioritet Vašingtona Kina.

Objavljivanje predloženog američko-ruskog sporazuma koji je načinila Moskva – uključujući niz nerealističnih zahteva što se tiče evropske bezbednosti – baca sumnju na ozbiljnost Rusije u vezi pregovora, posebno imajući u vidu pozadinu otvorene vojne pretnje Ukrajini.

U takvim okolnostima, postalo je značajno teže povoditi se za tradicionalnim nemačkim pristupom odnosima sa Moskvom, posebno što tropartijska koalicija u Berlinu različito gleda na Rusiju.

Uprkos ruskim kršenjima poretka evropske bezbednosti, Nemačka je uvek podržavala nastavak angažovanja s Moskvom.

Iako su predlozi tadašnjeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za novi evropski bezbednosni poredak iz 2009. dočekani sa skepticizmom, Merkel i njen spoljnopolitički savetnik Kristof Heusgen osmislili su kao odgovor “inicijativu Meseberg”. Kad su mere odvraćanja postale neophodne, Nemačka je zagovarala poštovanje postojećih sporazuma, poput Osnivačkog akta o međusobnim odnosima NATO i Rusije iz 1997, te izabrala da u istočnim članicama alijanse stacionira rotirajuće trupe pre nego trajne.

Ovakav pristup često je frustrirao istočne susede, čija su upozorenja uoči rata u Gruziji 2008, aneksije Krima 2014. i rata u Donbasu dočekana u Berlinu kao neosnovana proročanstva o propasti – sve do alarma koji se oglasio 2014. Potcenjivanje ruske volje da deluje vojno, kako ukazuje “Moskov tajms”, nije greška koju će Nemačka dvaput da načini.

Ali sada joj manjka pandan diplomatskom angažovanju koji je imala pre, jer Moskva ne pokazuje spremnost da se uključi u pregovore sa Berlinom po pitanju evropske bezbednosti.

Istovremeno, nova-stara ruska politika takozvane “semafor koalicije” – koju čine Socijalno-demokratska, Slobodna demokratska i Zelena partija – i dalje se pravi i reflektuje različite pristupe tri stranke. Nakon intenzivnih diskusija o najboljem pristupu Rusiji – između normativnog pristupa koji podržavaju Zeleni i donekle FDP i pristupa orijentisanog na angažman koji podržavaju socijaldemokrate – pronađen je zajednički jezik.

Iako je još oštriji od onog u prethodnim koalicionim sporazumima, neke razlike ostaju. Fokus na ljudska prava i odbijanje gasovoda Severni tok 2 od strane Zelene partije teško je uokviriti sa socijaldemokratskim nasleđem “ostpolitike” nekadašnjeg kancelara Vilija Branda (normalizacije odnosa između Zapadne Nemačke i Istočne Evrope) i njihovom podrškom gasovodu.

Takođe, na stolu je i pitanje kredibilne bezbednosne politike prema Rusiji – lider Zelene partije Robert Habek žestoko je kritikovan zbog svoje podrške isporukama odbrambenog oružja Ukrajini.

Iako su se Zeleni pomakli ka centru u smislu bezbednosne politike, skepticizam prema tradicionalnim konceptima odvraćanja je ostao, baš kao i levom krilu socijaldemokrata. Šta uraditi sa gasovodom Severni tok 2 u slučaju ruske invazije na Ukrajinu biće test za novu nemačku koaliciju da dokaže da je njena politika prema Rusiji više od zbira njenih delova.

Moskva je u poslednje dve godine uspela da ojača svoju poziciju u komšiluku, posebno u Belorusiji i na Južnom Kavkazu, te da stavi evropsko gasno tržište pod značajni pritisak. Sada, na 30. godišnjicu kolapsa Sovjetskog saveza, rusko rukovodstvo pokušava da potkrepi svoje težnje ka uticaju u Ukrajini. Kako zaključuje “Moskov tajms”, Nemačka i njena nova koaliciona vlada moraće da adaptiraju tradicionalni pristup Berlina da obezbede verodostojni odgovor na ruske vojne pretnje.

Izvor: B92

Danas objavljeno

Tramp pozvao na ukidanje američkog Ustava

M.

Prijedor: Iz napuštenog bunara izvučeno tijelo starije ženske osobe

M.

Danas Vavedenje Presvete Bogorodice

M.

Ostavite komentar