Njemačka ponovno otvara ambasadu u Kabulu? - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

Njemačka ponovno otvara ambasadu u Kabulu?

Njemačka je spremna da ponovo otvori ambasadu u Kabulu, ali uz određene uslove, najavljuje šef nemačke diplomatije.

U ovom trenutku, u Avganistanu je otvoreno samo nekoliko ambasada, na primer ruska, kineska ili turska.

“Ako bi to politički bilo moguće i ako to dozvoli bezbednosna situacija, onda bi i Nemačka trebalo ponovo da ima svoju ambasadu u Kabulu”, izjavio je šef ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas tokom posete Kataru.

Ostrvo je potpuno razoreno: “Videli smo da je vetar raznosio kuće u komade” VIDEO
“Postoji velika potreba za diplomatskim prisustvom, jednostavno zato što nas s Avganistanom povezuju brojne teme”, naglasio je Mas.

U tom kontekstu on je pomenuo napore oko izvlačenja bivših saradnika Bundesvera i nemačke vlade iz Avganistana. “Još dugo ćemo imati posla s tim i zato su nam potrebni kontakti.” Mas je rekao da se o tome trenutno intenzivno konsultuje pre svega s evropskim partnerima.

Nemački ministar naglasio je i da će ponovno otvaranje ambasade zavisiti od konkrete politike talibana i bezbednosne situacije u zemlji. U ovom trenutku, u Kabulu je otvoreno samo nekoliko ambasada, na primer ruska, kineska ili turska. Hajko Mas je dodao i kako ponovni početak rada nemačkog diplomatskog predstavništva u Kabulu ne bi automatski značilo priznanje talibanske vlade:

“U ovom trenutku ne radi se o pitanju međunarodnog priznanja, radi se o rešavanju sasvim praktičnih problema.”

Nemačka vlada zatvorila je svoju ambasadu u Kabulu nakon što su talibani preuzeli vlast i sve diplomate do sada su napustile Avganistan. Nemački ambasador Markus Pocel trenutno se nalazi u glavnom gradu Katara, Dohi, gde s talibanima pregovara o izvlačenju iz Avganistana ljudi koji traže zaštitu. Talibani u Dohi već neko vreme imaju svoje političko predstavništvo koje funkcioniše kao neka vrsta njihovog ministarstva spoljnih poslova.

Mas u Dohi

Mas je upravo u Dohi okončano svoju diplomatsku turneju u okviru koje je posetio pet zemalja: Tursku, Uzbekistan, Tadžikistan, Pakistan i Katar. Tokom turneje ispitao je i mogućnosti da se nemački državljani, avganistanski pomagači i sve druge osobe koje traže zaštitu, odnosno članove njihovih porodica i kopnenim putem prebace na bezbedno iz Avganistana. Kancelarka Angela Merkel rekla je u utorak u Berlinu da s talibanima mora da se razgovara, na primer oko humanitarnih pitanja.

“Nema nikakve alternative razgovorima s talibanima”, naglasio je i Mas u utorak uveče u Dohi: “Ne možemo sebi da dozvolimo nestabilnost u Avganistanu.”

Ako talibani budu tražili pomoć iz inostranstva za Avganistan, oni bi morali i da pristanu na uslove međunarodne zajednice, rekao je Mas. Za Nemačku to, kako je naglasio, znači priznanje ljudskih prava, formiranje inkluzivne vlade, bezbednosne garancije i ispunjavanje obećanja po kojem će i nakon odlaska stranih trupa ljudi i dalje smeti da napuste Avganistan.

Katarski šef diplomatije, Mohamed bin Abdulrahman Al Tani, nakon sastanka s nemačkim kolegom je rekao: “Izolacija nije odgovor, ali priznanje za nas nije prioritet.” On od novih vlastodržaca u Avganistanu zahteva da se obračunaju s terorističkim grupama u toj zemlji.

Humanitarna pomoć iz Berlina?

Nemačka je spremna da pomogne kako bi se sprečila humanitarna katastrofa u Avganistanu tokom zimskim meseci, naglasio je Maas: “Sve drugo zavisiše od toga kako će se situacija razvijati na terenu, odnosno kakvu će politiku voditi talibani”, dodao je nemački političar u kontekstu razvojne pomoći koju je Nemačka obustavila Avganistanu nakon što su talibani preuzeli vlast.

Masu je tokom turneje, a pogotovo u Uzbekistanu i Pakistanu, jasno poručeno da međunarodna zajednica mora da pomogne Avganistanu i pod vlašću talibana.

“Ne smemo da dozvolimo da dođe do ekonomskog kolapsa. To nikome nije u interesu. Ne smemo Avganistan da prepustimo samom sebi”, rekao je pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mahmud Kureši. On je podsetio da talibani uskoro žele da predstave novu vladu. Postoje naznake, dodao je, da su današnji talibani drugačiji od onih iz devedesetih godina prošlog veka. Pakistan i Avganistan dele zajedničku granicu dugu 2.450 kilometara.

Talas izbeglica?

Razlog zbog kojeg Pakistan i neke države centralne Azije insistiraju na saradnji s talibanima je strah od većeg izbegličkog vala ako se humanitarna situacija u Avganistanu pogorša. Kureši je podsetio da je njegova zemlja do sada prihvatila više od tri miliona izbeglica iz susedne zemlje.

I dok se u Nemačkoj saveznoj vladi i dalje prigovara zbog toga što je, kako tvrde kritičari, suviše kasno krenula u evakuaciju avganistanskih pomagača, pakistanski ministar spoljnih poslova Kureši u utorak je naglasio da su svi, uključujući i susedne države, pa i same talibane, bili iznenađeni tako brzim krahom avganistanske vojske.

Danas objavljeno

Vozio pijan i pod zabranom skrivio tešku nesreću: Vozaču ubici iz Kotor Varoša četiri godine robije

M.

EU se ne šali, pala paprena kazna: Milion evra dnevno

M.

Mijenjaju se uslovi za starosnu penziju u Srpskoj

M.

Ostavite komentar