Mišljenje najsnažnije evropske ekonomije je izraženo kroz glas ministra saobraćaja, Folkera Visinga, koji je nedavno govorio tokom neformalnog sastanka s ministrima iz drugih evropskih zemalja, održanom kraj Pariza.
„Želimo da motori s unutrašnjim sagorevanjem budu dozvoljeni čak i posle 2035.“, rekao je on. Međutim, tu postoji jedan važan detalj, a on se odnosi na to da će Nemačka dozvoliti prodaju novih konvencionalni automobila, „samo ako mogu biti pogonjeni isključivo sintetičkim gorivima.“
Sintetička goriva su potencijalno kompatibilna s tradicionalniim vozilima i obezbedila bi im produžen opstanak na putevima, uz postizanje smanjenja emisije. Nemački ministar je samim tim siguran da „postoji solucija da se osigura da automobili ne koriste goriva zasnovana na onim fosilnim.“
Po Folkeru Visingu, „mi ne možemo da se oslonimo isključivo na električnu i vodoničnu mobilnost u budućnosit“, kao i da nam je „potrebno da ostanemo tehnološki neutralni.“ Takođe bi, po Visingu, trebalo da se razmotri činjenica da nemamo dovoljno električnih vozila, tako da nam je potreban obim njihove dostupnosti.
Audi je takođe objavio da njegov V6 dizel sada može da koristi obnovljiva goriva, redukujući emisiju CO2 za 70 do 95 odsto.
Ideja o prelaznom rešenju da bi se postigla potpuna deakarbonizacija, čini se da je eho reči italijanskog ministra ekološke tranzicije, Roberta Ćingolanija. On je nedavno objavio da budućnost automobila „ne može biti isključivo električna“, kao i da bismo mogli umesto toga da se fokusiramo na „generaciji ultramodernih hibrida, čak i uz ograničene performanse“, da bi se smanjila emisija ugljen-dioksida.
U septembru prošle godine, Italija je objavila da je u pregovorima s Evropskom komisijom za potencijalno izuzeće regulative kada su u pitanju superautomobili. Predložena zabrana motora s unutrašnjim sagorevanjem 2035. u Evropi, i dalje je u fazi predloga, što znači da će biti podvrgnuta dugačkom procesu odobrenja i prihvatanja od strane članica EU.
Vrele Gume
