Jedna žena upravo je dala odgovore na sva pitanja koja mnoge zanimaju. Njena ispovest mnoge je naježila, ali sa druge strane i odgonetnula nedoumicu, kako izgleda trenutak umirenja i da li je on za sve isti: “Imala sam iskustvo kliničke smrti, bila sam mrtva 10-ak minuta.
Neki kažu da to što sam osetila nije prava smrt, već da je moj mozak stvarao slike. No, ja znam šta je to bilo, znam da je to bilo umiranje, odnosno smrt. Nisam imala vizije, ni tunel ni ništa, već samo mrak i osećaj koji me je preplavio. Bila je to neka vrsta blaženstva. Iako sam mogla savršeno dobro čuti – zvukove monitora koji su odavali ravnu crtu, užurbanost oko mene i pokušaje oživljavanja. Sve sam to čula, i panične glasove, no nisam osećala ništa. Kao da spavam dubokim snom, upravo je tako bilo.
Bila sam mrtva desetak minuta
Kako sam tonula u stanje bez svesti, osećala sam da mi je jako hladno, ali da sam opuštena. Nisam imala potrebu za disanjem, nije bilo nikakvog straha ili boli bilo kakve vrste, samo potpuni mir. Sve se samo postupno zatamnjivalo dok nije nastao potpuni mrak. Celo iskustvo me šokiralo, no nisam bila uplašena. Osim toga, nisam se osećala kao da sam sama ili idem u nepoznato, iako nije bilo nikog oko mene, no kao da sam osećala da nisam sama, da mogu razgovarati sa drugima.
Poslednje čega se sećam je da želim biti negde drugde i onda kao da bi se odjednom pojavila tamo, kao da sam u snu u kojem bilo što da zamislim mogu ostvariti. To me ispunilo srećom.”