Učenici su u klupama, kafići i restorani su otvoreni, a turisti dobrodošli.
Island je, zahvaljujući uspešnom programu testiranja i vakcinacije, disciplinovanim građanima, uspeo pandemiju da stavi pod kontrolu i okrene se oživljavanju privrede.
Od početka pandemije, Island ima ukupno 29 umrlih i 6.083 zaražena.
Prema podacima Evropske agencije za prevenciju i kontrolu bolesti, 14-dnevna incidencija broja zaraženih na 100.000 stanovnika je 4,12, dok je prosečna incidencija novozaraženih u Evropi oko 300. Stopa smrtnosti je već nedeljama nula.
Nekoliko je važnih faktora koji su doveli do toga da Island nikada nije trebalo da uvede zaključavanje, a svoje granice otvorio je turistima sredinom juna prošle godine.
Onaj najočigledniji razlog je izolovanost. Ostrvska zemlja smeštena u severnom delu Atlantskog okeana sa populacijom od oko 350.000 stanovnika, ima prirodne prednosti kada je reč o upravljanju pandemijom.
Premijerka Katrin Jakobsdotir ističe kako udaljenost ostrva od drugih država ipak nije bila dovoljna kako bi se virus ukrotio.
“Ako razmišljam o ovoj pandemiji, ono što se najviše izdvaja je način na koji je u svemu učestvovala islandska javnost. Ljudi su zaista odlučili da veruju savetima stručnjaka i naučnika i promenili svoje ponašanje. Poštuju i pridržavaju se pravila”, kazala je Katrin Jakobsdotir u intervjuu za En-Bi-Si.
Svi koji ulaze u državu moraju da pokažu negativan PCR test, zatim da se testiraju na aerodromu, a onda test ponove nakon provedenih pet dana u karantinu.
“98% ljudi zaista dođe na drugo testiranje. Mislim da je to sjajan rezultat”, dodala je Katrin Jakobsdotir.
Oni koji su u potpunosti vakcinisani ili su preboleli koronu ne moraju da idu u karantin.
Island je do sada u celosti vakcinisao oko 13.000 stanovnika, oko 34.000 ljudi primilo je najmanje prvu dozu vakcine, a u toku je vakcinacija 21.200 ljudi.
Islandski glavni epidemiolog nedavno je izjavio kako im je sada najvažnije sprečavanje novog talasa zaraze u trenutku kad zemlja nastavlja još više da otvara svoje granice.
Iako Svetska zdravstvena organizacija nije poduprla ideju o kovid-pasošima, epidemiolog ističe kako veruje da je to ispravna ideja, jer je video dovoljno preliminarnih rezultata iz zemalja poput Izraela, koji je vakcinisao veliki deo stanovništva.
“Treba na neki način otvoriti granice. Mi to pokušavamo da učinimo na naučni način”, dodao je glavni epidemiolog Gudnason.
Da Island voli da se oslanja na nauku, pokazali su pre otprilike dva meseca, kad se proširila vest da su genetski sekvencirali sve slučajeve kovida od početka pandemije.
To je ključno kako bi se olakšala borba s novim sojevima i pratila pandemija.
Jedna firma analizirala je sve testove, te se zbog toga znalo da na ostrvu nema južnoafričkog soja virusa i da su imali oko 60 slučaja zaraze britanskim sojem.
Ti podaci dozvolili su vladi da precizno odredi mere za suzbijanje širenja virusa, ali i da se ne dogodi da otvaranje počne preuranjeno.
Epidemiološke mere su se postupno ublažavale u četiri faze, a transparentnost vlasti koja se oslanja na naučne, proverene činjenice, učinila je da građani lakše prihvataju mere.
Škole su otvorene od sredine avgusta, u decembru javni bazeni, restorani i barovi, a od januara teretane. Maske i fizičko odstojanje obavezni su na javnim mestima i u prevozu.
Uprkos uspehu, premijerka ostaje oprezna i upozorava kako se stvari uvek mogu brzo promeniti.
Iako je zadovoljna radom koji je vlada učinila u obuzdavanju pandemije, nema vremena za odmor dok Island trese više od 20.000 potresa u poslednjih par nedelja, a premijerka ponovo oko sebe mora da okupi stručnjake koji će joj pomoći u borbi s prirodnom katastrofom.
Izvor: B92, Jutarnji list
Foto: Profimedia/ AFP STORY by Jeremie Richard
