Srbija je izgubila od Švajcarske – u košarci. Šokantno je. Ali, nije baš smak sveta.
Kada ste pročitali da Srbija igra protiv Švajcarske i Finske u narednih nekoliko dana, verujem da ste skoro svi pomislili da ćemo dobiti to po 15 razlike i da idemo kući.
Realno, to je i trebalo da se desi, ali nije. Iz više razloga.
Srbija kvalifikacije za Evropsko prvenstvo igra sa C timom.
Bez ikakve uvrede momcima koji su otišli da se bore u dresu Srbije za plasman na Evropsko prvenstvo, da ga izbore i onda da imaju 5% šanse da se uopšte nađu na širem spisku za EP, ovo nije smelo da se izgubi, makar ne protiv Švajcarske.
Postoji i taj problem gde Švajcarska igra godinama u ovom sastavu i pola reprezentacije igra u istom klubu, a srpski reprezentativci su se prvi skupili u ovakvom sastavu.
Da, bili su i u prošlim mečevima tu neki igrači i dosta ih je po dvojica iz istog kluba, ali to je jednostavno neuigrano i nije dovoljno da se na neki suvi kvalitet pobedi uigrana reprezentacija, koja je sa Finskom igrala na jednu loptu i uvela Gruziju u produžetak, koja je nas pobedila u Beogradu.
Videlo se i tada protiv Gruzije da ništa ne valja.
Mnogo šuteva za tri poena, brzih napada, ishitrenih poteza i izgubljenih lopti.
Tada smo dali 90 poena, sada smo dali 90 poena i obe smo izgubili. Slučajnost?
Da se vratimo na kvalitet.
Kada sam uspeo da ubedim sebe da je jedna Švajcarska uigrana reprezentacija i da to je njihov plus, a tako pokušavamo i da vama na neki način izvidam rane, shvatio sam kakvi smo ’doktori’ za izgovore.
Petorica igraju Evrokup, trojica su registrovana za Evroligu, ostali igraju u ABA ligi, koja je barem u Top 5 evropskih klupskih šampionata, a ostali su tu negde po Evropi, pa ako oni kad se skupe ne mogu da pobedu momke koji igraju u švajcarskoj i drugoj francuskoj ligi i umesto Evrokupa igraju Kup Taba Sefološe, onda nešto nije u redu.
Mnogi će reći i da je bilo to neverovatno šutersko veče Švajcarske.
Stvarno su imali nekoliko nenormalnih trojki, sa deset metara, u padu, preko čoveka i tako dalje, ali kao da se to našoj reprezentaciji non stop ponavlja.
Svi imaju šutersko veče karijere protiv Srbije i posle ništa.
Protiv nas su svi ’ubacili bi i veš mašinu’.
Da li je to stvarno do nas? Jeste. Da li je baksuz neki ili neka kletva? Nije.
To je trenerski problem.
Ako konstantno neko šutira trojke i pogađa iz svih mogućih pozicija, a ništa drugo da uradi ne zna, pa valjda može da se prilagodi odbrana tome.
Možda može da se proba da se to nekako zaustavi.
Ako ti je ekipa u bonusu i konstantno te 20 puta neko zaredom napada, tako što se zatrči u reket i čeka kontakt, onda se prilagodi tome.
I opet izjave posle meča su bile: “Imali su sjajno šutersko veče, sve su pogađali, čestitam“.
Da li ćemo nekad čuti: “Mi smo krivi, nismo dobro postavili, nismo jednu stvar dobro uradili, nismo drugu, izvinjavamo se, popravićemo to“. Verovatno nećemo. Ni u jednom sportu.
Igor Kokoškov je na tri utakmice doživeo dva poraza, od Gruzije i Švajcarske, pa iako je to bilo sa C timom, treneru njegovog renomea takve stvari ne smeju da se dešavaju.
Utakmice protiv takvog rivala moraju da se izvuku na znanje.
Nema veze, idemo dalje, imaju još tri utakmice i ako izgubimo dve od naredne tri od Švajcarske, Finske ili Gruzije, onda stvarno nemamo kvalitet i nismo zaslužili da idemo na Evropsko prvenstvo.
Ne vredi onda ni Jokić, ni Bogdanović, ni Bjelica, ako Srbija ne može sa igračima iz svog regionalnog takmičenja da pobedi košarkaše Ženeve i Lila.
To je već neki drugi problem. Klupski. Ta tema zahteva posebnu priču.
Da se ne vraćamo na blagu katastrofu svih mlađih selekcija i nijednog mladog vrhunskog igrača u najavi, koji je potekao i afirmisao se direktno u srpskom klubu, a ne primer Pokuševskog i Smailagića.
Šok je izgubiti od Švajcarske.
Glupost FIBA je da se igra sa C timom.
Tuga je što nemamo čemu da se radujemo i nadamo.
Ali, nije smak sveta.
Neće umreti srpska košarka zbog poraza od Švajcarske.
