Hadži veruje da će da se razboli ako se okupa i zbog tog uverenja on se nije kupao više od šest decenija.
Ono što većini u svetu deluje nezamislivo, njemu je svakodnevica – živi u iranskoj pustinji i hrani se mesom uginulih životinja.
S druge strane, on gleda da iole brine o zdravlju, pa pije dosta vode – čak oko pet litara dnevno. Doduše, iz zarđale konzerve.
Voli i da puši, s tim što, kad mu nestane cigareta koje mu neko pokloni, iz lule udiše suvu kravlju balegu.
Meštani veruju da je slomljeno srce razlog što je Amu Hadži izabrao takav način života. On je navodno doživeo ljubavni brodolom u mladosti, pa je od tuge završio kako je završio.
