NEVIDLjIVI ČELIČNI ORIJAŠI

Ratni podvig: Kako je 252. oklopna brigada neopaženo prebačena na Kosovo i Metohiju

U uslovima neprekidnog izviđanja iz kosmičkog i vazdušnog prostora (8 do 12 satelita), aviona tipa „avaks“ (dva do četiri sistema oko SRJ, uglavnom sa prostora Mađarske, BiH i Makedonije) i više izviđačkih aviona NATO-a, iz Kraljeva je na prostor Kosmeta, na početku rata, prebačena u manevarskom i vatrenom smislu najmoćnija jedinica Vojske Jugoslavije, sa zadatkom da zaustavi eventualnu kopnenu agresiju Alijanse

Operacija Vojske Jugoslavije izvedena na početku NATO agresije jedinstvena je posle Drugog svetskog rata, odnosno nakon iskrcavanja u Normandiji. Generalštab VJ izdao je na početku rata naređenje za ojačanje Treće armije 252. oklopnom brigadom Prve armije i njeno dovođenje iz garnizona Kraljevo na Kosovo i Metohiju. U uslovima NATO agresije bio je to izuzetno težak i složen zadatak. Kada se sva vozila, guseničari i točkaši oklopne brigade poređaju u jedinstvenu kolonu, dužina tog poretka iznosi oko 60 kilometara. U uslovima apsolutne prevlasti NATO-a u vazdušnom prostoru i neprekidnog izviđanja iz satelita, aviona „avaks“ i izviđačkih aviona, ta operacija je bila osuđena na neuspeh. Ali nužda zakon menja…
Na početku NATO agresije na SRJ prekinuto je školovanje u najvišoj obrazovnoj instituciji VJ – Školi nacionalne odbrane (ŠNO). Slušaoci 42. klase upućeni su u jedinice i komande VJ da ojačaju odbranu. Jedan od njih, potpukovnik Mladen Božić, tenkista sa izuzetnim iskustvom (ratovao u Hrvatskoj i BiH) dobio je prekomandu u Kragujevački korpus. Nije ni stigao da se tamo razmesti, kada ga je komandant ovog korpusa general Živomir Smiljković, po hitnom postupku, uputio u Kraljevo. Tako silom prilika postaje planer i realizator veoma obimne i osetljive operacije prebacivanja 252. oklopne brigade na prostor Kosova i Metohije.

U dve kolone do cilja
„Trebalo je za kratko vreme planirati prebacivanje brigade na prostor Kosova i Metohije. Da bismo izbegli svaki rizik, odlučili smo se da dužina kompozicije vozova bude tolika da mogu da se sklone u tunele. Ukrcavanje i iskrcavanje takođe su bile tačke na tom putu kojima je valjalo obratiti naročitu pažnju“, kazuje dvadeset godina posle ovog poduhvata pukovnik u penziji Mladen Božić.
Prema naređenju i planu Generalštaba VJ bilo je predviđeno da brigada krene na marš u dve kolone: prva, glavna kolona, borbena oklopna vozila, koja se prevoze železnicom; druga, pomoćna, koju čine pozadinske i ostale jedinice na motornim vozilima, koje maršuju sopstvenim ,,hodom“. Maršruta je bila: Kraljevo – Raška – Lešak – Kosovska Mitrovica – Priština – selo Lapušnik – Klina. Dužina maršrute je oko 250 kilometara. U Kraljevu je pripremama za transport komandovao načelnik štaba pukovnik Srboljub Gavrilović.
Operativci Treće armije i Prištinskog korpusa „snimili“ su način dejstva NATO avijacije. Utvrdili su da su napadi bili najslabiji između 4 i 8 časova izjutra, ali s povremenim naletima izviđačke avijacije i aviona A-10. Pored toga, kod svakog prekida dejstva vršena je simulacija naleta avijacije.
„Naređenje za marš stiglo je iznenada. Trebalo je za četiri časa obaviti sve pripreme, uraditi plan marševanja, popuniti jedinice municijom i gorivom i krenuti put Kosmeta, gde su moćne osamdesetčetvorke (naš tenk M-84) željno iščekivale da bi se uspešno zaustavila eventualna kopnena agresija NATO snaga i terorista. Nakon izuzetno brzih priprema, prva kompozicija transporta u kome su bila tri voza na kojima su bili najsavremeniji tenkovi M-84 i BVPM-80, krenula je 28. marta, u 22 časa i 30 minuta. Za njom još dve. To je bio početak marša koji je trajao četiri dana i početak žestokog nadigravanja s NATO avijacijom. Da je transport otkriven i uništen, teroristi i NATO bi bili u velikoj prednosti. Borbeni deo brigade prebačen je u četiri transporta po tri voza, što je ukupno 12 železničkih kompozicija. Ogromnu pomoć pružili su nam železničari kojima i ovoga puta odajem priznanje na visokoj profesionalnosti“, navodi Božić.

Mogli da dejstvuju i s vagona
Prilikom planiranja transporta obezbeđena je sigurna i neprekidna veza između železničkih kompozicija i motorizovanih kolona, dobra veza i koordinacija sa železnicom, prikupljeni su precizni podaci o broju tunela i mostova na maršruti, utvrđena dužina svakog tunela i dužina svake železničke kompozicije, registrovane sve rampe za iskrcavanje tenkova sa železničkih vagona, utvrđene pogodne obilaznice oko svih mostova na Ibru i pronađeni su pogodni rejoni za sklanjanje motornih vozila ako budu otkrivena i napadnuta.
Komanda Treće armije izdala je naređenje da se uputi zajednički tim Treće armije i Prištinskog korpusa u 252. oklopnu brigadu radi koordinacije, kao i da se odrede jedinice iz Prištinskog korpusa za obezbeđenje prolaska kompozicija na usputnim stanicama i kritičnim deonicama, posebno kroz Kosovsku Mitrovicu, Vučitrn i od Kosova Polja do Kline. Naređeno je i da se izvrši dobro maskiranje tenkova na vagonima i izmene siluete tenkova, da se izvrše pripreme da pojedini tenkovi mogu dejstvovati i s vagona, da se precizno planira „sakrivanje“ kompozicija u tunele i useke na pruzi u slučaju naleta aviona, da se obezbedi sigurna veza komande transporta i svih kompozicija sa Operativnim centrom Treće armije i Prištinskog korpusa. U saradnji sa 2Jugoslovenskim železnicama“ obezbeđeno je da se obustave svi predviđeni polasci vozova dok se ne završi prevoženje brigade i da se zaustavljanje kompozicija vrši bez uobičajene procedure, da kod svakog mašinovođe bude po jedan starešina sa uređajem za vezu, kao i da se predvide mesta na maršruti, gde nema istovarnih rampi, kako bi u slučaju napada na kompoziciju ili oštećenja pruge tenkovi mogli brzo napustiti vagone.
Prema planu marša predviđeno je da kompletna brigada stigne na Kosovo i Metohiju za četiri dana.

Dan kada su proklizavale lokomotive
„Prilikom transporta tenkova i oklopnih transportera na početku kompozicije je putnički vagon u koji se smeštaju posade i starešine. Slede tenkovi sa punim rezervoarima goriva i kompletnim borbenim kompletom granata, da bi u poslednjem delu voza bile ukrcane rezerve goriva, maziva i municije“, priča Božić.
U 19.15 časova 28. marta bilo je izvesno da će marš pomoćne kolone početi po planu, a glavne kolone oko 22.30 časa, zbog proceduralnih pitanja koje službenici „Jugoslovenskih železnica“ završavaju. Glavna kolona, sa tenkovima, bila je ukrcana na tri železničke kompozicije, predviđene da u utvrđenim vremenskim intervalima idu jedna iza druge. U prvoj lokomotivi prve železničke kompozicije bio je upravo potpukovnik Mladen Božić.
Prebacivanje kompozicija je bilo od tunela do tunela. Mada je prethodno proučena meteorološka situacija, to jest da su se nad delom Srbije, kuda je prolazio transport, nadvili niski oblaci, zbog letova izviđačkih aviona trebalo je preduzeti mere opreza.
Oko jedan čas posle ponoći, 29. marta, voz je zaustavljen u stanici Lešak. Šef stanice Radojko Brajović pozvao je komandanta transporta potpukovnika Božića i saopštio mu da je postavljen lokator ispod mosta koji je na sedam kilometara od transporta. Lokator je otkrio čuvar pruge. Dalje se nije smelo, jer bi lokator mogao da ukaže avionima NATO-a da imaju unosan cilj. Transport je zaustavljen na otvorenoj pruzi, a bliži se jutro. Božić uspostavlja vezu s dežurnim u 125. brigadi u Kosovskoj Mitrovici i traži da pošalju specijalnu jedinicu da ukloni lokator. Dok su borci uklanjali lokator, Božić, koji je imao naređenje da se prevoženje brigade obavi isključivo noću, znajući da još dva voza idu iza i da tokom noći neće stići na odredište, sa železničarima, koji su znali dužinu svih tunela na relaciji do Kosovske Mitrovice, pravi plan da sakrije vozove u tunele duž pruge. Sakrivanje mora da završi pre svitanja.
Kako Marfijevi zakoni nikako ne miruju, automobilu kojim se prevozila ekipa za uklanjanje lokatora pukla je guma, a rezervne nije bilo. Iz baze je poslato drugo vozilo, pa je sve to potrajalo odviše dugo. Nakon uklanjanja lokatora, oko 3 časa i 30 minuta, voz je krenuo dalje. Pokret se odvija u potpunom mraku, bez upaljenih svetala. U vazduhu je te noći, dolinom Ibra, prosto vrilo od NATO aviona koji su tada najžešće gađali Prištinu.
„Zbog ogromnog tereta koje su vukle, dizel-lokomotive su na usponima proklizavale. Najpre sam uočio mašinovođu kako povremeno povlači neku polugu. Pitao sam ga šta to čini, a on mi reče da ispušta pesak na šine, kako dizelka ne bi proklizavala. Taj efekat je pojačavala i sitna kiša koja je neprestano vlažila šine“, priseća se Božić.

Teška odluka za oficira
Oko 6 časova i 30 minuta prvi voz ulazi u tunel „Kula“ i tu se skriva. Drugi je u tunelu „Pavlica“ a treći u „Banjskoj“. Nakon skrivanja vozova u tunelima, Božić je s majorom Petruševskim, koji je kasnije poginuo na Kosmetu, peške otišao do stanice Lozište. Oko 7 časova obaveštava generala Smiljkovića, komandanta Kragujevačkog korpusa, gde se nalazi i uspostavlja vezu s generalom Lazarevićem kome podnosi izveštaj da je kolona točkaša s potpukovnikom Lukićem na čelu već došla na odredište u Lipljan i pita ga šta dalje da radi.
Lazarević mu odgovara da je neophodno da brigada što pre stigne u Lipljan i odmaršuje u rejon Kline, a da su, što se NATO avijacije tiče, isti i dan i noć. Božić obaveštava Lazarevića da ima naređenje da kretanje brigade bude isključivo noću.
Procenjujući situaciju i vremenske prilike, Božić je pitao otpravnika vozova stanice Lozište Mila Nedeljkovića: „Koliko se može zadržati ovakva oblačnost u ovom delu“? Nedeljković je odgovorio: „Može da potraje i nedelju dana.“ Njegov odgovor bio je presudan da Božić odluči da transport krene prema Lipljanu. Bila je to hrabra odluka potpukovnika Božića koji je imao veliku odgovornost za sudbinu, po vatrenoj moći, jedne od najjačih jedinica VJ. Pravi, sposobni i hrabri oficiri se upravo prepoznaju i stasavaju u najtežim trenucima kada sami moraju da donesu najteže odluke. Božić naređuje borcima da rašpanuju tenkove i oklopne transportere, da vozači uđu unutra i da, ako dođe do napada avijacije, spuste tenkove i transportere s vagona i zauzmu rastresit raspored. Radio-vezom javlja da krenu i ostali vozovi i da uđu u tunele u kojima su bili prethodni.
„Tenkovske posade bile su obučene da u slučaju potrebe, zaustavljanjem jedne gusenice i okretanjem za oko 90 stepeni slobodnim padom siđu s vagona, nastave kretanje, odnosno stupe u borbu. Zbog toga smo tokom planiranja dobro proučili reljef duž kojeg je železnička pruga“, ističe Božić.
U 10.20 časova motorizovana, pomoćna kolona stigla je na marševski cilj, u rejon Kline. U 18.30 časova borbeni deo 252. oklopne brigade krenuo je iz tunela i prošao Kosovsku Mitrovicu. Odmah zatim i drugi deo brigade krenuo je iz Kraljeva.
Prazni vagoni vraćani su u Kraljevo, gde su tovarena ratna sredstva brigade. I ponovo na Kosovo i Metohiju. Vozovi su imali 28 do 32 vagona. Za četiri dana u 12 vozova prebačeno je više od 100 tenkova, 72 oklopna transportera, 18 samohodnih artiljerijskih oruđa, divizion protivvazdušne odbrane sa mnogobrojnim sredstvima, inžinjerijski divizion sa snažnim građevinskim mašinama, rovokopačima, polagačima mina…

Brigada ostala ,,nevidljiva“ do kraja rata
U 0.07 časova 30. marta 1999. godine prvi ešalon 252. oklopne brigade sa tenkovima stigao je u rejon Kline i počeo sa razvođenjem jedinica i posedanjem zone odbrane. Drugi ešalon maršovao je po planu. U 3.10 časova, vozovi drugog ešalona s tenkovima 252. oklopne brigade prošli su železničku stanicu Kosovo Polje i nastavili marš ka Klini. U 5.30 časova i druga kolona stigla je u Klinu, a 2. mehanizovani bataljon u Lipljan.
I tako je 252. oklopna brigada sa najmodernijim tenkovima i najvećom vatrenom moći stigla neopaženo na Kosovo i Metohiju. Bio je to pravi podvig. Dovesti brigadu, pored špijunskih satelita, najsavremenijih izviđačkih sistema i avijacije, pred „nosem“ planera NATO-a.
Malo ko je mogao da poveruje da se ovaj zadatak može izvršiti bez većih problema. Pokazalo se da NATO, pored sve tehnike, nije uspeo da je otkrije. Stigla je na Kosmet neprimećena.
Na opšte iznenađenje i šok planera NATO-a i njihovog portparola Džejmija Šeja obelodanjeno je „da sa na Kosovu i Metohiji u rasporedu Prištinskog korpusa nalazi nova jedinica“.
Odmah po dolasku na marševski cilj, Komande Prištinskog korpusa i 252. oklopne brigade preduzele su brojne maskirne mere i postupke da brigada i dalje ostane „nevidljiva“ i za „avakse“ i za satelite. Bio je to veliki uspeh, pre svih starešina i vojnika 252. oklopne brigade, Komande Brigade i komandanta transporta potpukovnika Mladena Božića.
Koliko su u komandi NATO-a strepeli od ove brigade pokazalo se kada su iz aviona bacali letke u kojima su pozivali pripadnike jednog od bataljona 252. oklopne brigade da se predaju „inače će ih uništiti njihovi avioni A-10“. Tada su bili ubeđeni da je samo jedan bataljon 252. brigade bio na Kosmetu, a ne cela brigada.
Ukrcavanje tenkova obavljeno je u gotovo potpunom mraku. Za dan prevoženja izabran je onaj kada je bila niska oblačnost, tako da je bilo gotovo nemoguće izviđanje iz vazdušnog prostora. Po prebacivanju oklopne brigade na Kosovo i Metohiju, besni planeri NATO-a naredili su rušenje mostova na pruzi kojom je prolazila kompozicija.
U rejonu borbenog rasporeda oklopna brigada je bila dobro maskirana, tako da nije mogla biti uočena iz vazdušnog prostora. Veći deo tenkova bio je ukopan u zemlju, uz laku maskirnu pokrivku, a deo smešten u garaže, štale, hale i druge pogodne objekte.
Prilikom obilaska jedinica nižeg nivoa 3. maja na putu Mališevo–Kijevo, kod rečice Miruša, iz zasede terorista je potpukovnik Božić teško ranjen. S obzirom na činjenicu da nije mogao da se dalje kreće, ostao je na skrovitom mestu uputivši svog vozača kako da se probije do artiljerijske jedinice i javi im gde se on nalazi. Tokom noći ratni drugovi su jednim oklopnim i jednim sanitetskim vozilom stigli do Božića i transportovali ga u pećku bolnicu. Potom je prebačen na VMA. Izdržao je osam operacija. Lečenje i oporavak trajali su godinu dana.
Posle agresije pukovnik Božić bio je komandant oklopno-mehanizovane brigade, a oficirsku karijeru završio je 2006. godine na dužnosti zamenika načelnika Personalne uprave Ministarstva odbrane. Od tada je prošlo 13 godina, a Božić s porodicom još stanuje u kasarni, nadajući se da će mu biti dodeljen stan.
„U Vojnoj akademiji na Banjici operacija prebacivanja 252. oklopne brigade na Kosovo i Metohiju se posebno izučava. Taj događaj i zaslužuje takav odnos. Mene, mada nemam mrlje u oficirskoj karijeri, nisu nijednom pozvali da kadetima ispričam tu veliku priču. Izgleda su me zaboravili“, rekao nam je pukovnik Božić.

Piše: Zvonimir Pešić za pecat.co.rs