Intolerancija na laktozu je veoma čest poremećaj varenja, mnogo češći nego što se pretpostavljalo. Osobe sa ovim poremećajem imaju probavne smetnje kada konzumiraju mleko i mlečne proizvode. Prema nekim procenama, od ovog problema pati čak 70 procenata stanovništva.
Ovaj poremećaj više je primetan na azijskom i afričkom kontinentu, a nešto manje u Evropi i Severnoj Americi. Najmanje je prisutan u Skandinaviji.
Zbog toga je u svetu zabeležen značajan porast tržišta proizvoda bez laktoze. Samo u prošloj godini ovo tržište je poraslo za gotovo sedam procenata.
Kada se otkrije intolerancija na laktozu, najčešća greška je drastično eliminisanje svih mlečnih proizvoda iz ishrane, u uverenju da svi oni sadrže laktozu. Međutim, moguće je izbeći nepotrebna ograničenja i ponovo uživati u njihovom ukusu. Ovo potvrđuje istraživački projekat naučnika sa Univerziteta u Pizi, koji je objavljen prošlog meseca u naučnim časopisima.
Tim stručnjaka istraživao je stvarne količine laktoze u sirevima sa zaštićenim poreklom. Procenjuje se da u Italiji polovina stanovništva ima netoleranciju na laktozu. Do sada se verovalo da isključivo stariji sirevi, u kojima je proces zrenja trajao više od 30 meseci, u sebi ne sadrže laktozu.
Ispitivano je tridesetak sireva, uglavnom italijanskih, ali i nekoliko onih čije je poreklo iz drugih evropskih zemalja.
Korišćene su najosetljivije i specifične analitičke tehnike (oko 140 analiza u dve akreditovane eksterne laboratorije), koje su u stanju da otkriju rezidualni sadržaj laktoze manji od 0,001%.
Utvrđeno je da gubitak laktoze u siru nije isključivo posledica procesa zrenja, već je uglavnom određen delovanjem mlečnih fermenata, koji se pretvaraju u mlečnu kiselinu.
Zrenje, koje se do sada smatralo glavnim uzrokom smanjenja laktoze, stoga zauzima sekundarno mesto, a njegova uloga se redefiniše posebno u mekim sirevima. U zaključku, ovaj istraživački rad je pomogao da se identifikuju i neki novi sirevi sa zaštićenim poreklom koji ne sadrže laktozu.
Na spisku sireva koji su prošli test i imaju manje od 0,001 procenat mlečnih šećera su mnogi poznati italijanski brendovi: grana padano, parmiđano ređano, pekorino, gorgonzola, provolone, ali i francuski bri, švajcarski ementaler i grijer, te engleski čedar.
Međutim, ne treba zanemariti ni varijabilnost koja se može pojaviti u okviru istog sira sa zaštićenom oznakom porekla, što utiče na sastav. Zato bi bilo neophodno da svaki sir sadrži i oznaku da li u njemu postoji mlečni šećer ili ne.
Poboljšano označavanje proizvoda bez laktoze je neophodno da bi se kontrolisao ovaj zdravstveni poremećaj, izbegli nedostaci u ishrani i zadovoljile potrebe rastućeg segmenta potrošača, zaključuju italijanski istraživači.
