Nekadašnja direktorka, sada promoter kulturnih događaja Paloma Rehes Lakaho se i ranije zbog problema obraćala i Nacionalnom institutu za antropologiju i istoriju a sada posebno jer je pred otvaranje kulturnih atrakcija u Meksiku nakon što su bile zatvorene usled pandemije koronavirusa uočeno da mumija nema.
Prema njenim rečima, koliko god bi priča o krađi mumija bila intrigantna objašnjenje je mnogo dosadnije – radi se o nedostatku brige i nepažnje, piše Meksiko njuz dejli, a prenosi Tanjug.
“Po mom mišljenju vrlo je verovatno da su tela podvrgnuta procesu skeletonizacije”, rekla je i dodala da to znači da se očuvana koža, kosa i odeća tih mumija najverovatnije raspala i dezintegrisala ne ostavljajući ništa osim kostiju.
Rehes je nestanak pripisala neadekvatnim uslovima u kojima su mumije čuvane pa je čelnike grada optužila za nebrigu.
Upozorila je da je gradska kulturna baština izložena riziku zbog gradske vlade koja je mumije slala na festivale i sajmove širom Meksika pa i na trke automobila – bez odgovarajuće dozvole ili pridržavanja protokola o zaštiti.
Rehes je kazala da je bila direktor Muzeja do 2018. i da protokol ne dopušta prenošenje mumija van grada.
Iako se ovaj Muzej mumija mogao pohvaliti kolekcijom od 117 mumificiranih ostataka, pa i sa 111 čitavih ženskih i muških tela, četiri glave i dva fetusa, Rehes je rekla da ih u muzeju sada ima samo 95.
Mumije iz Gvanahuata su prirodno mumificirana tela iskopana na groblju Svetog Paula u Gvanahuatu, glavnom i najvecem gradu istoimene države, poznatom po borbi za meksicku nezavisnost. Jedna su od najvecih turistickih atrakcija u Meksiku.
Iskopane su izmedu 1865. i 1958. jer njihovi rođaci nisu mogli da plate porez kako bi ostali u grobu. Dva odsto svih iskopanih tela bilo je prirodno mumificirano zbog soli i kišnog perioda kad su sahranjivana.
Nakon što su ih iskopali kao i sve ostale posmrtne ostatke siromašnih, čuvane su u jednoj kući koja je vremenom postala turisticka atrakcija pretvorena u Muzej koji nedeljno poseti i nekoliko hiljada turista.
