Duži period bez sna utiče na raspoloženje i na ponašanjem ali i na mentalno i fizičko stanje.
Lekari preporučuju odraslim osobama da spavaju između sedam i devet sati dnevno, međutim, postoje i oni kojima je četiri sata spavanja sasvim dovoljno da se odmore.
Stres, bolest, džet-leg ili promene u životu kao što je novi posao ili rođenje deteta mogu da dovedu do kratkotrajne nesanice.
Ona najčešće prođe sama od sebe posle nekoliko nedelja.
Svi smo već čuli savete kako da izbegnemo nesanicu. Odlazak na spavanje u isto vreme i izbegavanje teških obroka i alkohola pred spavanje su samo neki od njih.
Šta kažu lekari
Kakva je, dakle, razlika između par neprospavanih noći i kliničke slike nesanice?
“Svakom se ponekad desi da loše spava – to je normalno. Ali ako vam se to dešava skoro svake noći, skoro svake nedelje i ako utiče na vaš porodični i društveni život i ometa vas u radu, onda imate hroničnu nesanicu”, kaže Ana Vejhol, profesorka psihologije na Univerzitetu u Lidsu.
Doktor Nil Stenli, nezavisni stručnjak za spavanje, kaže da ljudi retko navode nesanicu kada traže bolovanje ili odmor.
Obično navode stres ili neko drugo oboljenje.
Kad nesanica pređe u hroničnu fazu, uobičajeni saveti više ne pomažu, pa doktor Stenli savetuje da se obratite lekaru.
Pilule ili navike?
Iako su pilule za spavanje uobičajena terapija širom sveta, britanski lekari ih retko prepisuju zbog neželjenih dejstava ili izazivanja zavisnosti.
Pacijentima obično preporučuju osmonedeljnu psihoterapiju, kako bi se “rešili misli i ponašanja koja im remete san”.
U krajnjem slučaju se problem može rešiti promenom smene na poslu ili izbegavanjem preteranog rada.
Ljudi su neispavani jer mnogo rade. Oni ne spavaju sedam do osam sati, jer je za to potrebno da provodu sedam do osam sati u krevetu.
Oni koji su “hronično neispavani” – što znači da redovno spavaju manje od pet sati – “često razvijaju zdravstvene probleme, uključujući gojaznost, kardiovaskularne bolesti i dijabetis”, dodaje on.
“To je zbog savremenog načina života, zbog dužeg radnog vremena, medija, interneta, gledanja televizije u krevetu, ljudi ne stižu da se opuste i isključe. Svi gledaju da uštede na vremenu, a najčešće štede na vremenu provedenom u snu. Misle da ljudska bića mogu da budu aktivna 24 sata dnevno, ali to nije moguće”, rekao je dr Stenli za BBC.
On kaže da hronična nesanica može da bude ogroman problem, ali da je „za ogromnu većinu to nešto za šta su sami odgovorni”.
“Spavanje je misterija. To je stvar pojedinca, ne postoji čarobni štapić koji može nekog da uspava”, smatra dr Stenli.
Izvor: N1/BBC
