Rana faza
“U jednom momentu uočili smo izrazito povećanje upotrebe antibiotika, već u ranoj fazi bolesti, što je dovelo do toga da posledično hospitalizujemo veći broj obolelih s težom kliničkom slikom. Najčešća greška je, svakako, prerano uključivanje antibiotika, odnosno uključivanje antibiotske terapije pre nego što se utvrdi umereno teška klinička slika s potvrđenom kovid 19 infekcijom”, istakla je dr Milovanović.
Visoke doze
Dodala je da prerano uključivanje antibiotske terapije, a posebno širokospektralne, kao što su fluorohinoloni treće i četvrte generacije, doprinosi ne samo dužem trajanju same virusne infekcije nego i promovisanju multirezistentnih bakterija i gljivica.
“Ukoliko na to dodamo i činjenicu da takvi bolesnici paralelno dobijaju visoke doze kortikosteroida, lako se dolazi do zaključka da se bolesnik uvodi u stanje teške imunodeficijencije u uslovima gde lako mogu da nadvladaju rezistentni mikroorganizmi”, upozorila je dr Milovanović.
Kako je rekla, lekari se susreću u praksi s nekontrolisanom upotrebom antibiotskih lekova i to je postao globalni problem.
Konzilijarne odluke
Što se tiče lečenja pacijenata zaraženih kovidom 19, dr Milovanović je kazala da je bijeljinska bolnica dobro organizovana te da je u sve uključen tim lekara različitih specijalnosti.
“Većina terapijskih odluka donosi se konzilijarno. Nama se najčešće obraćaju bolesnici s izrazito teškom kliničkom slikom koji najčešće imaju razvijenu bakterijsku ili gljivičnu infekciju, te prema tome zahtevaju upotrebu antibiotika treće ili četvrte terapijske linije. Ipak, naglašavam da je upotreba antibiotika opravdana isključivo u lečenju bakterijskih infekcija i apsolutno je kontraindikovana u lečenju virusnih infekcija”, konstatuje dr Milovanović.
