Gost Jutarnjeg programa, Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik vazduhoplovnog portala Tango siks, kaže da ćemo „boing 747“ pamtiti po nadimku „kit“ zbog karakteristične grbe na kljunu aviona, ali i kao „kraljicu neba“ i „dabl-deker“, jer je bio prvi avion koji je imao sedišta raspoređena na dva nivoa.
Gost Jutarnjeg programa, Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik vazduhoplovnog portala Tango siks, kaže da ćemo „boing 747“ pamtiti po nadimku „kit“ zbog karakteristične grbe na kljunu aviona, ali i kao „kraljicu neba“ i „dabl-deker“, jer je bio prvi avion koji je imao sedišta raspoređena na dva nivoa.Razgovor Bojane Marković sa Petrom Vojinovićem
„Jedna je od najvećih ikona putničkog civilnog avio-saobraćaja. Ušao je i u pop-kulturu, završio je i u nekim našim pesmama, a u stvari je za njega vezana jedna fascinantna priča napretka i razvoja civilnog vazduhoplovstva, posebno u tom ranom periodu prelaska iz jedne u drugu tehnologiju i brže komercijalizacije putničkog saobraćaja po konceptu staviti što više putnika u jedan avion“, objašnjava Vojinović.
Njegov prethodnik iz kompanije „Boing“, nekada jedine kompanije koja proizvodi putničke avione, bio je „boing 707“ koji je imao četiri motora, dodaje gost Jutarnjeg programa. Svi avioni koji su obavljali prekookeanske letove imali su četiri motora, a model 747 je nastao po ideji „Pan Amerikena“, tada jedne od najvećih avio-kompanija. Njihov poslovni model je bio prilagođen letovima na daleke destinacije i tražili su od „Boinga“ avion sa većim kapacitetom u koji može da stane četiri stotine ljudi.
„'Boing’ je u to vreme bio u dogovorima i sa američkom vojskom na izradi većeg transportnog aviona, takođe na dva sprata, i pošto taj ugovor nije sklopljen, to rešenje su prilagodili ovom zahtevu“, napominje Vojinović.
Prvi let
Prvi komercijalni let „boinga 747“ obavljen je 22. januara 1970. godine na „Pan-amerikenovoj“ redovnoj liniji Njujork – London. Zbog problema sa motorom koji se pregrevao, let je kasnio punih šest sati.
Iako su mnogi aerodromi izražavali bojazan da neće moći da opslužuju toliki avion, ispostavilo se da su njihova brige bile neosnovane.
Pošto je u periodu od pedesetih do osamdesetih „Boing“ bio dominantan proizvođač aviona na svetskom tržištu, stiglo je skoro hiljadu i po narudžbina. Kada je ponovo došlo do promene u tehnologiji motora, „Boing“ razmišlja da zadrži kapacitet, a da smanji broja motora, s obzirom na to da je potrošnja goriva najveći trošak. Tako je nastao „boing 767“, a onda u trku ulazi i „Er bas“.
„Oni su odlučili da obrate pažnju na avio-kompanije koje takođe imaju interkontinentalne linije, ali na lete na manje aerodrome. To im daje veće frekvencije, a to u nekim matematikama može da bude tržišno i bolje i onda prave širokotrupne avione sa dva motora. Tek su početkom dvehiljaditih došli do čuvenog ‘erbasa A-380’ koji je takođe ‘dabl-deker’, ali sprat ide duž celog aviona“, navodi urednik poratala Tango siks.
Ovaj model je prevazišao „boing 747“ jer su uspeli da naprave kapacitet za preko 500 putnika, ali nisu doživeli komercijalni uspeh. Napravili su samo oko 250 aviona, što je daleko manje u poređenju sa „Boingovih“ hiljadu i po.
Vojinović naglašava da je ovo prirodan ciklus trajanja jednog modela aviona i da će oni i dalje ostati na nebu, kako putnički, tako i verzija kargo aviona. U oktobru ove godine u operativnoj upotrebu je kod 69 različitih avio-kompanija bilo još uvek 447 „boinga 747“ sve tri generacije, a pretežno se koriste kargo varijante.
„Sve se opet vratilo na neku matematiku, prihode, rashode i ekonomičnost, a ne više u neku lepotu dizajna i glamur, jer sada svi žele da lete za 20 evra preko okena, pa avio-kompanije i proizvođači aviona to pokušavaju da isprate“, zaključuje Petar Vojinović.
RTSmagazin.
