Od plodova se dobija dragoceno ulje koje je poslednjih godina postalo sve zastupljenije u kozmetičkoj, ali i prehrambenoj industriji.
“Ove plantaže su za nas jedina opcija. Ako želimo normalan život, moramo da radimo ovde”, objašnjava Samira Čari, jedna od radnica na plantaži arganovog ulja u Maroku.
Prema predviđanjima, do 2022. godine potražnja za ovim proizvodom biće sve veća. Tako bi se samo na američko tržište moglo izvoziti oko 19.623 tone ulja vrednog 1,79 miliona dolara.
Poznatije kao marokansko ulje ili “tekuće zlato” kako ga lokalni meštani nazivaju, jedan je od glavnih sastojaka maski za kosu, kupki, karmina za usne, krema i šampona, a za proizvodnju jedne litre ovog ulja potrebno je oko 40 kilograma suvog ploda.
Na oko 300 plantaža koliko ih postoji u jugozapadnom delu Maroka brojne žene i dalje na tradicionalan način, tačnije ručno iz suvih plodova dobijaju ulje.
“To je mukotrpan rad. Radimo s dva kamena kojima tucamo plodove i sedimo na podu u hladnim kućama”, dodaje Čari.
Koliko god bio težak i zahtevan rad, ovo je i dalje jedini način postizanje emancipacije i samostalnosti među Marokankama. Iako poslodavci ženama ne ograničavaju radno vreme, bez obzira da li rade od jutra do večeri, mesečno zarađuju nešto manje od 221 dolara, što je daleko ispod prosečne plate u državi, prenosi portal Novac.
“Htela bih da pronađem drugi, bolje plaćeni posao, ali to je nemoguće. Na drugim poslovima radni uslovi su i gori. Jednostavno rečeno, nemamo drugog izbora”, ističe 37-godišnja Čari.
“Ovo je problem o kome mora da se priča”
Do pre nekoliko godina, žene su ovo ulje proizvodile kod kuće nakon čega bi dobijeni proizvod muškarci prodavali na obližnjim pijacama, a potom bi sav dobijeni novac zadržali za sebe.
“Svima je jasno da se radi o fizički zahtevnom i slabo plaćenom poslu, ali ovaj sistem je i dalje bolji od prethodnog. Na ovaj način žene su konačno dobile priliku za sopstvenu zaradou koja je pre bila nezamisliva”, pojašnjava Amina Bouna, bivša upravnica jedne farme.
Kako navodi Bi-Bi-Si, uz niske plate i neznatne naknade za penziju i zdravstveno osiguranje u poslednje vreme pojavio se još jedan problem. Sve veći broj vlasnika plantaža uprkos sve višim otkupnim cenama proizvoda, radnicama ne želi da poveća plate. Umesto toga, višak sredstava ulažu u turizam. Naime, vozačima autobusa i taksija farmeri isplaćuju velike naknade kako bi dovozili turiste na njihove plantaže. Nakon dolaska, uz naknadu, posetioci imaju priliku da obiđu posed, ali i da kupe ulje na licu mesta.
O problemima Marokanki progovorila je profesorka hemije na univerzitetu u Rabatu Zubida Čaruf koja ističe kako će ovaj problem moći da se reši tek u trenutku kada zbog sve veće tražnje za arganovim uljem i njegova proizvodnja postane gorući problem koji će se negativno odraziti i na industrije koje ga otkupljuju.
“Ovo je problem o kome mora da se priča, ali bez jačih pritisaka javnosti, on će i dalje postojati kao pojava koja je skrivena daleko od ostatka sveta”, zaključila je ona.
