– Najvažniji dan u njihovom životu je onaj kada su postali roditelji. Zato su Luka i Sofija poželeli da na poseban način obeleže prvi rođendan sina, pa su iz tog razloga iznajmili ceo salaš na kojem će tokom čitavog dana biti organizovano slavlje. Sofija ništa ne želi da prepusti slučaju, već je unajmila tim ljudi koji je već počeo sa organizacijom slavlja. Salaš će biti dekorisan iz dva dela, prvi deo će biti za decu koji će biti ukrašen Aleksejevim omiljenim crtanim junacima, a animatori će im crtati po licu sve što svako dete poželi, ali i voditi računa da se deca sjajno zabave. Što se tiče poklona, imaju nekoliko stvari u opticaju, a najverovatnije će se opredeliti za zlatan nakit – objašnjava izvor koji je do detalja upućen.
– Na drugom delu salaša biće prostor za starije, odnosno roditelje i brojne prijatelje Luke i Sofije. Posle dužeg vremena Miloševićeva će moći da napravi pravu zabavu za svoje drugarice sa kojima nema često prilike da se viđa, zbog života u Nemačkoj. Uz muziku i brojne specijalitete iz Srbije, njih dvoje će ugostiti prijatelje sa svih strana sveta, ali i veliki broj ljudi iz naše zemlje. Planiraju da angažuju nekoliko pevača koji će zabavljati goste, a poslednjih dana šalju pozivnice gostima za slavlje.
Sofija je objasnila kako se Luka snalazi u ulozi oca.
– Savršeno. On je sa prvim detetom prošao veliki deo toga što je za mene novo, tako da mi on mnogo pomaže oko brojnih stvari. Upućen je u sve i veoma dobro može da se snađe kada je u pitanju menjanje pelena, hranjenje bebe ili ako plače da ga uzme u ruke i smiri. Zato ću ja sada da naučim gradivo i da budem spremna za drugo dete – rekla je manekenka pre nekoliko meseci.
Manekenka je nekoliko puta isticala kako je presrećna što je postala majka i da u nekim momentima čak nije ni svesna sreće koju ima:
– Koliko god sam bila spremna za ulogu majke, ipak i nisam bila. Uvek sam to odlagala, razmišljala sam koliko je bitno da si zreo čovek, da si posvećen detetu maksimalno, i uvek sam se razmišljala kada će se to desiti i sada mi je jako čudno, na primer odemo na pregled i onda oni mene zovu „mama“, čekajte polako. Svako veče kad legnem da spavam gledam Alekseja i mislim: „Bože, imam sina“. To mi je i dalje kao da sam u snu, to je neverovatan osećaj. Svakodnevno razmišljam kako ću da ga vaspitam, to je meni mnogo važno u ovom svetu gde nam se servira puno stvari koje meni nisu kul i nije nešto što bi trebalo da je prisutno. Prvobitno poremećen sistem vrednosti, previše se očekuje i svi moramo da budemo super, to je jednostavno nemoguće. Ja bih volela da ga naučim da bude čovek, vredna osoba, da radi puno, da poštuje druge ljude i da ga naučim pravim vrednostima.
