Te dve bombe bačene avgusta 1945. na dva velika grada u Japanu su jedini napadi atomskim oružjem u istoriji čovečanstva.
Usred epidemije koronavirusa u Nagasakiju, sa oko pola miliona stanovnika i ove godine u Parku mira se okupljaju zvaničnici i građani, mada u nešto manjem broju nego inače.
Tri dana ranije 6. Avgusta 1945. na Hirošimu je bačena prva atomska bomba u istoriji čovečanstva. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi.
Ukupan broj žrtava, ta dva atomska napada, uključujući one koji su u narednim mesecima i godinama umirali od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom, procenjuje se na oko 300.000.
Bomba koja je bačena na Nagasaki bila je skoro duplo veće razorne snage od one koja je bačena na Hirošimu.
Olimpijada nije stala na minut
Ove godine je godišnjaca atomskog napada na Hirošimu pala ne samo usred pandemije, već i pred kraj Olimpijade koja je u nedelju završena u Tokiju.
Organizatori komemoracije grada koji danas ima oko 1,2 miliona stanovnika, bili su razočarani što je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) odbio zahtev da se povodom te godišnjice održi minut ćutanja i na Olimpijadi.
Predsednik MOK-a Tomas Bah posetio je Hirošimu pre početka Olimpijade, međutim, bio je optužen da je putovanje iskoristio za reklamu.
Drugi svetski rat je u Evropi završan 8. Maja – kapitulacijom Nemačke.
Japan je kapitulirao faktički obraćanjem cara narodu 15 avgusta 1945., a zvanično potpisivanjem dokumenta 2. septembra 1945. Time je okončan Drugi svetski koji je trajao tačno 6 godina.
Sporazum koji to nije
Ovogodišnje ceremonije komemoracije žrtvama su prve od stupanja na snagu međunarodnog sporazuma o zabrani nuklearnog oružja – koji su prošle godine ratifikovale 50 država.
Tim sporazumom se zabranjuje upotreba, razvoj, proizvodnja i skladištenje nuklearnog oružja i pretnja njegovom upotrebom.
Međutim, taj sporazum nije potpisala nijedna država koja ima nuklearno oružje, pa ni Japan.
