Istraživanje međunarodnog tima naučnika iz 14 zemlja se baziralo na hipotezi “nepromenjene stope starenja”, koja govori da vrste imaju relativno fiksnu stopu starenja u odraslom životnom dobu i da na nju verovatno ne utiče ulaganje napora protiv starenja – antiejdžing.
Istraživanje je objavljeno na osnovu “kolekcije 39 ljudskih i neljudskih skupova podataka iz sedam rodova”.
“Naši rezultati podržavaju hipotezu o nepromenjivoj stopi starenja, implicirajući biološka ograničenja na to koliko se može usporiti stopa starenja čoveka”, rekli su naučnici.
To u suštini potvrđuje da se smrt ne može prevariti. Životni vek je produžen možda kao rezultat boljih faktora okoline, ali na kraju, svi ćemo ostariti i umreti.
“Naše istraživanje je potvrdilo da je u slučaju istorijskih populacija životni vek bio kraći jer su mnogi ljudi umirali mladi. Međutim, zahvaljujući medicinskim, društvenim i ekološkim poboljšanjima, životni vek se produžio. Sve više ljudi živi mnogo duže danas, ali putanja prema smrti u starosti se nije promenila. Ovo istraživanje je pokazalo da ni napredak medicine ne može da pobedi biološka ograničenja”, rekao je Hoze Manuel Aburto sa Univerziteta Oksford.
Ono što svi možemo da uradimo jeste da pokušamo da uživamo u životu što je više moguće, a spoznaja da će jednog dana sve doživeti svoj kraj trebalo bi da motiviše ljude da budu najbolja verzija sebe, da se brinu za ljude oko sebe, ali i da prestanu da brinu zbog starenja.
