Hajde da krenemo od onog krajnjeg: Slepi miševi nam nisu doneli ovaj poslednji koronavirus. Ni njegovih zloglasnih rođaka SARS-1 ili MERS-a, niti čak virus ebole, niti su prešli sa slepih miševa na ljude. Pa šta se onda dogodilo, pitaju se oni u autorskom tekstu za izraelski Haaretz.com.
Daleki rođak sadašnjeg koronavirusa SARS-CoV-2 izolovan je u slepim miševima u Kini. Genetskom analizom tražene su sličnosti između virusa u slepim miševima i SARS-CoV-“, i pritom je uzeta u obzir teorijska mogućnost brzine kojom virus mutira. Procenjeno je da su se dva virusa razdvojila mnogo pre, pre oko pet ili čak pedeset godina. Drugim rečima, jedna mogućnost je da je pre oko pet godina koronavirus slepog miša uspeo da zarazi neke druge, različite vrste životinja – ne znamo koje u ovom trenutku. U sledećoj životinji je koronavirus živeo i mutirao tokom tih pet godina, i jednog dana je prvi put inficirao čoveka.
Postoje i druge hipoteze.
Nauka još ne zna gde je koronavirus vrebao i čekao poslednjih nekoliko godina, ili kada je postao opasan po ljude, ili kada je zaražena prva osoba, niti znamo koja je životinja zarazla tog prvog čoveka. Jedino što nauka sigurno zna jeste da koronavirus izolovan iz kineskog slepog miša ne može da zarazi ljude, niti je opasan za njih.
Ova činjenica objavljena je pre dva meseca, na osnovu genetski sekvenci slepog miša i ljudskih virusa. To se takođe odnosi i na SARS, MERS i ebolu – uprkos višestrukim pokušajima da se ti virusi otkriju kod slepih miševa, sve što su istraživači otkrili jeste sličnost virusa, ili dokaz o prethodnoj izloženosti njemu, što ne znači da su oni i nosili taj virus, a sigurno ne da su ga preneli ljudima, suprotno izveštajima koji su se pojavili u javnosti.
Slepi miš iz pakla
Zašto su slepi miševi tako loša asocijacija na viruse? Poslednjih godina sve su oštrije tvrdnje da slepi miševi nose zoonotske viruse, koji mogu da zaraze ljude. Ali, postoje ozbiljni naučnici koji se ne slažu s tim i tvrde da se slepi miševi ne razlikuju od ostalih sisara po broju zoonotskih virusa koje nose, svakako ako se uzme u obzir veliki broj vrsta u porodici slepih miševa. Otprilike petina svih sisara na svetu su slepi miševi.
Postoji nekoliko karakteristika slepog miša zbog kojih su “sumnjivi” kada je reč o virusima. Njihova sposobnost da lete, prisutnost u svim delovima sveta, velike prenatrpane kolonije u kojima žive, dužina njihovog života, i blizina ljudima čini ih prividno pogodnim za prenos bolesti.
Činjenica da su sisari povećava šansu da budu prenosioci. Zbog toga je potraga za novim virusima kod slepih miševa postala skoro moda među istraživačima, i što je dublja pretraga, verovatnije je da će nešto pronaći.
Zanimljivo je da nagomilana otkrića pokazuju da je imunološki sistem jslepih miševa jedinstven među sisarima i da je vrlo vešt u suočavanju s virusoma. Taj imunski sistem omogućava slepim miševima da odbiju viruse, uključujući i one smrtonosne, umerenim odgovorom na upalu koji vodi do imunosti tj. otpornosti. Rezultat toga je da mnoga istraživanja pronalaze antitela kod slepih miševa – dokaz da su bili izloženi virusima – bez pronalaska i samog virusa kod njih.
Bez samog živog virusa, slepi miš ne može da bude nosilac i sigurno ne može da bude prenosilac. To znači da još uvek nedostaje važna karika u lancu prenošenja zoonoze na ljude. Jedenje slepog miša koji je bolestan može da izazove infekciju, kao što jedenje bilo koje druge životinje to isto može da izazove, i ne preporučuje se. Kao opšte pravilo, da biste smanjili za zoonotski prenos virusa sa slepih miševa ili bilo koje druge životinje, najbolje je ne jesti ih uopšte ili retko, da bi se smanjio susret s njima; treba ih pustiti da žive u njihovom prirodnom okruženju i prestati s ugrožavanjem njihovih staništa.
Zanimljivo je primetiti da je neverovatan imunski sistem slepog miša očigledno razvijen tako da podržava njegov neobičan način života. Slepi miševi žive duže od skoro većine drugih sisara. Godine 2006, vrsta slepog miša pod nazivom veliki brkati večernjak, koji inače teži svega sedam grama i veličine je prsta, pojavio se posle 41 godine otkako su ga naučnici u Sibiru označili. Miš slične veličine ne bi poživeo duže od dve godine. Takva ekstremna dugovečnost zahteva optimalan imunski sistem.
Njegova sposobnost da leti, što je jedinstveno među sisarima, takođe je doprineo razvoju njegovog imunološkog sistema. U istraživanjima je otkriveno da mali slepi miševi teži ne više od 30 grama mogu da prelete razdaljinu veću od 250 kilometara za noć. Potrebe za energijom i ubrzani metabolizam tokom letenja prate oksidativna oštećenja, za koja je potreban odgovarajući imunološki sistem. Neki veruju da je ovaj imunološki sistem razlog zbog čega slepi miševi retko razviju rak.
Pored toga, slepi miš koji uveče napušta svoju pećinu uspeva da podiže telesnu temperaturu za nekoliko stepeni u roku od jednog minuta. Ova povišena telesna temperatura, koja dostiže 40 stepeni Celzijusovih ili više, naizgled pomaže u uništavanju virusa i bakterija.
Važno je naglasiti da nas ljubav prema slepim miševima nije zaslepela, pišu profesor Jovel i dr Vajnberg, koji predaju u odeljenju zoologije na fakultetu za živu nauku Univerziteta u Tel Avivu (usput, slepi miševi nisu slepi).
Postoje zoonotski virusi koje prenose slepi miševi kao što su marburg, hendra, nipah i besnilo. Virusima slepog miša trebalo bi odati poštovanje koje zaslužuju, ali nema razloga da slepim miševima pripisujemo viruse koji nisu njihovi.
b92.net
