Sporni rad, dosad citiran 2.200 puta, objavljen je u vodećem naučnom časopisu “Nature”, a njegov je prvi autor bio dr Silven Lesne, neuronaučnik sa Univerziteta Minesota.
Njegovo istraživanje pokrenulo je lavinu interesa za beta amiloid Aβ*56 kao obećavajuću metu za ranu intervenciju kod Alchajmerove bolesti. Beta amiloidi su proteini koji se pokazuju kao ključni patogenetski faktor u nastanku Alchajmerove bolesti. Nekoliko različitih vrsta ovih proteina potencijalne su mete za lekove protiv ove bolesti.
Tokom 15 godina neki su istraživači koji se bave Alchajmerovom bolešću pokušali da reprodukuju Lesneove rezultate, ali bez uspeha. To je pobudilo sumnje. U januaru ove godine dr Metju Šrag, neuronaučnik sa Univerziteta Vanderbilt, prijavio je američkom Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), koji je finansirao Lesneovo istraživanje, manipulacije sa slikama u radu.
Časopis “Science”, pak, pokrenuo je vlastitu šestomesečnu istragu tokom koje je identifikovano ukupno 20 “sumnjivih radova” čiji je autor Lesne, a od kojih je 10 imalo veze sa beta amiloidom Aβ*56. Ipak, “Science” navodi da će izvorne slike morati da se detaljno istraže kako bi se potvrdilo da je reč o manipulaciji.
“Neposredna, očigledna šteta je uzalud potrošen novac NIH-a i utrošeno vreme na eksperimente u kojima su početna tačka bila Lesneova otkrića”, rekao je za “Science” nobelovac Tomas Zidhof sa Univerziteta Stenford i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Alchajmerovu bolest i ostale demencije.
Časopis “Nature”, koji je objavio rad, pokrenuo je svoju istragu kao i Univerzitet Minesota na kome radi Silven Lesne, neuronaučnik poreklom iz Francuske. On je, međutim, odbio da komentariše istragu. Iako su optužbe na Lesneov rad zabrinjavajuće, one ne ugrožavaju područje istraživanja amiloidnih proteina i Alchajmerove bolesti, smatraju neki istraživači.
“Uprkos ovim optužbama, ne bismo smeli da dopustimo da se potkopa rad hiljade istraživača Alchajmerove bolesti, jer njihovi nas mukotrpni napori približavaju vitalnim novim tretmanima za milione ljudi koji žive sa tom bolešću. Postoje opravdana pitanja i kritike amiloidne hipoteze, ali takva su pitanja savršeno normalan i nužan deo nauke”, rekla je za Biznis Insajder dr Sara Imarisio, autor istraživanja u “Alzheimer Research UK”.
Alhajmerova bolest je progresivno oboljenje mozga koje karakteriše gubitak pamćenja, sposobnost rasuđivanja i promene ličnosti. Najnovije procene govore da će do 2040. godine 80 milona ljudi u svetu oboleti i od Alcahjmerove bolesti i drugih oblika demencija.
