Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu “PLOS Biology”, nedovoljno sna utiče na verovatnoću pomaganja drugima.
Kako dolazi do “efekta sebičnosti”?
Istraživači sa kalifornijskog Univerziteta Berkli sproveli su tri studije u SAD proučavajući ovaj “efekat sebičnosti”, analizirajući promene u neuronskoj aktivnosti i obrascima ponašanja u korist drugih, i otkrili su da prevladava čak i nakon malog nedostatka sna.
Naučnica Eti Ben Sajmon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije na Berkliju rekli su za CNN da je ovo otkriće vrlo iznenađujuće.
“Gubitak sna od samo sat vremena više je nego dovoljan za negativan uticaj na odluku o pomaganju drugima”, rekla je Sajmon.
Ona je dodala da “kada ljudi izgube jedan sat sna, to je jasan udar na našu urođenu ljudsku dobrotu i našu motivaciju da pomognemo drugim ljudima u nevolji”.
Ljudi koji lošije spavaju manje su skloni da doniraju novac?
Gledavajući bazu podataka od tri miliona dobrotvornih donacija između 2001. i 2016. godine, Sajmon, Voker i njihove kolege uočili su pad donacija od 10 odsto nakon uspostavljanja letnjeg računanja vremena. Ovaj pad nije zabeležen u državama koje ne praktikuju letnje računanje vremena.
U drugoj studiji, istraživači su koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu kako bi posmatrali aktivnost mozga kod 24 osobe nakon osam sati sna i nakon neprospavane noći. Prosocijalna neuronska mreža, područje mozga povezano sa teorijom uma, bila je manje aktivna nakon neprospavane noći, pokazalo je ovo istraživanje.
“Dosledno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i naše kognitivno funkcionisanje, a zbog toga verovatno utiče i na to kako se odnosimo prema drugima”, rekla je neuropsihijatar dr Ivana Rozencvajg, koja nije bila uključena u studiju.
Kvalitet sna bitniji je od kvantiteta
U trećoj studiji, koja je posmatrala više od 100 ljudi tokom tri do četiri noći, istraživači su neočekivano otkrili da je kvalitet sna važniji od količine sna, kad je u pitanju uticaj na nivo sebičnosti.
Rozencvajg, koja vodi Centar za plastičnost sna i mozga na “King’s Collegeu” u Londonu, rekla je da to “ukazuje na važnost kvalitetnog i kvantitativnog sna za ukupno uravnoteženo društveno i kognitivno funkcioniranje, uključujući altruizam”.
Dodala je da, iako metodološka ograničenja znače da se mehanizmi, ako ih ima, koji podupiru ove nalaze ne mogu proceniti, studija je originalna i kreativna, a postavlja i neka podsticajna pitanja i podstiče dalja i iscrpnija istraživanja.
