Ova zanimljiva poveznica između astme i tumora na mozgu prvi put je zabeležena u globalnim epidemiološkim istraživanjima pre otprilike 15 godina. Ali, s obzirom na to da stručnjaci nisu znali da objasne koji bi mehanizam mogao da povezuje stanje pluća sa stanjem mozga, neki od njih su odbacili te nalaze kao nasumične.
Novo istraživanje pokazuje da bi stvarno mogla da postoji veza između astme i slabijeg razvoja tumora na mozgu. Stvar je u T-ćelijama
Naime, neurolozi su 2015. objavili studiju u kojoj su primetili da neka deca genetski sklona tumorima na mozgu ne razvijaju astmu istom brzinom kao što biste očekivali od opšte populacije. Dalja istraživanja pokazala su da su se tumori kod te dece razvijali na temelju interakcije između optičkog nerva i nekih imunoloških ćelija u mozgu, poznatih kao T-ćelije i mikroglije.
S obzirom na to da je astma hronična upalna bolest disajnih puteva koja nastaje međudelovanjem upalnih ćelija (poput T-ćelija), neurolozi su se upitali jesu li imunološke ćelije na neki način povezane s oba oboljenja.
Kako bi testirali tu hipotezu, napravili su testiranja na miševima. Nakon što su ih genetski modifikovali tako da su bili skloni razvoju tumora na vidnom nervu, izazvali su kod nekih legla oboljenje od astme.
Zanimljivo je da miševi s induciranom astmom nakon tri i šest meseci nisu pokazali znakove razvoja tumora na mozgu, dok su miševi bez astme imali očekivani razvoj raka mozga.
Dakle, nalazi ove studije pokazuju da postoji neka veza između štete koju na plućima stvara astma i sprečavanja razvoja tumora na mozgu. Ali, šta bi to moglo biti? “Naravno, nema smisla uzrokovati astmu kod ljudi, jer to može biti smrtonosna bolest”
Nakon detaljnije analize obe skupine miševa naučnici su ustanovili da kod njih postoji jasna razlika u ponašanju njihovih T-ćelija.
“Naravno, nema smisla uzrokovati astmu kod ljudi, jer to može biti smrtonosna bolest. Ali šta ako bismo mogli nekako pretvaramo T-ćelije da pri ulasku u naš mozak pomisle da su T-ćelije astme te da tako umanje nastanak i rast tumora na mozgu?” rekao je neurolog David Gutman sa Univerziteta Vašington.
Naučnici su uočili da protein dobijen iz T-ćelija možda nije sjajan za pluća, ali bi mogao imati antikancerogene učinke u mozgu. Tačnije, otkrili su da je povećan nivo dekorina duž optičkog nerva miša zaustavila lokalne T-ćelije da aktiviraju mikroglije, imunološke ćelije koje su povezane s rastom kancerogenih tumora.
Stoga je moguće da bi lečenje dekorinom moglo da inhibira nakupljanje kancerogenih ćelija kod ljudi, iako će za potvrdu te hipoteze biti potrebna dalja istraživanja.
