Rolf Maršalek, profesor na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, koji od marta vodi istraživanje ovog retkog stanja, rekao je da je njegovo istraživanje pokazalo da je problem u adenovirusnim vektorima koji obe vakcine koriste za isporuku spajk proteina virusa Sars-Cov-2 u telo.
Mehanizam isporuke znači da vakcine šalju tzv. ‘sajk’ protein u ćelijsko jezgro, a ne u tečnost citosola koja se nalazi unutar ćelije u kojoj virus normalno proizvodi proteine, rekli su Maršhalek i drugi naučnici u radu objavljenom u sredu.
Kad uđu u ćelijsko jezgro jezgru, određeni delovi spajk proteina se spajaju ili razdvajaju, stvarajući mutirane verzije, koje ne mogu da se vežu za ćelijsku membranu tamo gde se odvija važna imunizacija. Plutajuće mutirane proteine ćelije izlučuju u telo, što pokreće krvne ugruške kod otprilike jednog od 100.000 ljudi, prema Maršalekovoj teoriji.
Suprotno tome, vakcine na bazi mRNA, poput onih koje su razvili BioNTeck /Fajzer i Moderna, dostavljaju genetski materijal spajk proteina u ćelijsku tečnost i on nikada ne ulazi u jezgro.
“Kad se geni virusa nađu u jezgru, mogu da stvore neke probleme”, rekao je Maršalek za Financial Times.
Retka reakcija zgrušavanja krvi koja je omela vakcinaciju AstraZenekom i Džonsonom, zabeležena je kod 309 od 33 miliona ljudi koji su primili vakcinu AstraZeneka u Velikoj Britaniji, uzrokujući 56 smrtnih slučajeva. U Evropi su najmanje 142 osobe imale krvne ugruške od 16 miliona onih koji su vakcinisani.
Kao odgovor na to, upotreba vakcine AstraZeneka ograničena je ili obustavljena u više od desetak zemalja. Džonson&Džonson je započeo s uvođenjem svoje vakcine u Evropi s upozorenjem na pakovanju u aprilu nakon kratkog odlaganja zbog straha od ugrušaka.
Ali Maršalek veruje da postoji direktan ‘izlaz’ ako oni koji razvijaju vakcine izmene sekvencu spajk proteina kako bi sprečili njegovo razdvajanje.
Džonson&Džonson je već kontaktirao Maršalekovu laboratoriju kako bi zatražio smernice jer traže načine kako da prilagode svoju vakcinu kako bi se sprečilo to spajanje, rekao je.
Spajk protein u Džonson&Džonson vakcini već je bio manje sklon ‘spajanju’ od spajk proteina u vakcini AstraZeneka, čineći reakciju ređom, prema Maršaleku. U SAD-u, osam od 7,4 miliona primalaca Džonson&Džonson vakcine izveštava o retkoj reakciji.
“‘Džonson&Džonson’ sada pokušava da optimizuje svoju vakcinu”, rekao je.
“S podacima koje imamo u rukama možemo firmama da kažemo kako da mutiraju te sekvence, kodirajući spajk protein na način koji sprečava neželjene reakcije spajanja.”
Maršalek je rekao da iz njegove laboratorije još nisu razgopvarali o svojim nalazima s AstraZenekom.
“AstraZeneka nas još nije kontaktirala, pa nismo razgovarali s njima, ali ako to učine, možemo im reći šta da naprave kako bi razvili bolju vakcinu”, rekao je.
“‘Džonson&Džonson kaže: “Podržavamo kontinuirano istraživanje i analizu ovog retkog događaja dok radimo s medicinskim stručnjacima i globalnim zdravstvenim vlastima. Radujemo se pregledu i deljenju podataka čim postanu dostupni.”
AstraZeneka nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom.
Neki su naučnici upozorili da je Maršalekova teorija jedna od mnogih i da su potrebni dalji dokazi koji bi potkrepili njegove tvrdnje.
“Nedostaju još dokazi koji bi pokazali uzročnu vezu spajanja spajk proteina s trombozom”, rekao je Johan Oldenburg, profesor transfuzijske medicine sa univeziteta u Bonu.
“Ovo je još uvek hipoteza koju treba dokazati eksperimentalnim podacima.”
Maršalek je rekao da je nalaze svoje laboratorije predstavio Institutu Pol-Erlik nemačke vlade i savetodavnom telu zemlje za vakcinaciju i imunizaciju.
“‘Iznenadili su se našim nalazima, jer niko nije razmišljao o problemu spajanja”, rekao je.
