Problem je što ga nije lako reciklirati i većina polistirena završava na deponijama ili u okeanima, gde predstavlja opasnost za morski život.
Ali sada su naučnici s australijskog Univerziteta Kvinslend otkrili da supercrvi, odnosno larve crva ‘Zophobas morio’, vole da jedu taj materijal, a njihovi crevni enzimi mogli bi da budu rešenje za veći nivo recikliranja polistirena, piše “Science Alert”.
Mogu da prežive i ako se samo hrane stiroporom
Zoolog Kris Rinke rekao je za AFP kako su prethodna istraživanja pokazala da sićušni voštani crvi i brašnari (koji su takođe larve insekata) pokazuju sklonost konzumiranju plastike i da su zato pretpostavili da bi još veći crvi mogli da budu dodatno efikasniji.
Naime, supercrvi narastu do pet centimetara i uzgajaju se kao hrana za gmizavce i ptice ili čak za ljude u zemljama kao što su Tajland i Meksiko. Rinke i njegove kolege držali su supercrve tokom tri nedelje na različitim režimima ishrane. Nekima su davali stiropor, nekima mekinje, a drugima ništa.
“Uočili smo da supercrvi mogu da prežive i ako se samo hrane stiroporom, čak i da dobiju na težini u poređenju s kontrolnom grupom koja je gladovala, što ukazuje na to da ovi crvi mogu da dobiju energiju jedući polistiren”, rekao je.
Problem – takva ishrana loše utiče na zdravlje crva
Iako su supercrvi uzgajani na polistirenu završili svoj životni ciklus pretvarajući se u čaure, a zatim u bube, testiranja su pokazala da je u njihovim crevima došlo do gubitka mikrobne različitosti i pojave potencijalnih patogena. To znači da iako ovi insekti mogu da prežive na polistirenu, to zapravo nije njihova prirodna hrana i polistiren loše utiče na njihovo zdravlje.
Naučnici su stoga napravili analizu mikroba u njihovim crevima kako bi otkrili koji su enzimi u genima uključeni u razgradnju plastike.
“Na kraju, želeli bismo da izbacimo supercrve iz tog procesa”
Rezultati ovog istraživanja mogli bi biti primjenjivi na dva načina. Jedan je da se supercrvima, uz polistiren, doda i biootpad, što bi pozitivno uticalo na njihovo zdravlje. Drugi način je da se naprave postrojenja za recikliranje koja oponašaju varenje larvi, odnosno da prvo usitnjavaju plastiku, a zatim je “probavljaju” putem bakterijskih enzima.
“Na kraju, želeli bismo da izbacimo supercrve iz tog procesa”, rekao je Rinke.
