Najstariji DNK ikad sekvenciran otkriva kako je Arktik izgledao pre dva miliona godina kada je bilo toplije.
“Probijamo barijeru onoga što smo mislili da možemo da postignemo u smislu genetskih studija”, rekao je Mikel Vinter Pedersen, koautor nove studije.
“Dugo se mislilo da je milion godina granica preživljavanja DNK, ali sada smo dvostruko stariji od toga”, rekao je on agenciji AFP.
Fragmenti DNK
Naučnici su pronašli fragmente DNK u sedimentu iz najsevernijeg dela Grenlanda, kazao je predavač na Univerzitetu u Kopenhagenu. Fragmenti “dolaze iz okruženja koje danas ne vidimo nigde na Zemlji”, dodao je. Zamrznut u udaljenom nenaseljenom području, DNK je bio vrlo dobro očuvan.
Nova tehnologija omogućila je naučnicima da utvrde da je 41 fragment više od milion godina stariji od najstarijeg poznatog DNK sibirskog mamuta. Morali su prvo da utvrde postoji li DNK skriven u glini i kvarcu, zatim da vide može li se ukloniti iz sedimenta kako bi ga proučili. Korišćena metoda “pruža temeljno razumevanje zašto minerali ili sedimenti mogu da sačuvaju DNK”, rekla je Karina Sand, koja je na čelu geobiološkog tima na Univerzitetu u Kopenhagenu i koja je učestvovala u studiji.
“To je Pandorina kutija koju ćemo tek otvoriti”, dodala je.
Prilagodljivost vrsta
“Reke koje teku kroz okolinu transportovale su minerale i organski materijal u morsku okolinu i tu su se ti kopneni sedimenti taložili”, rekao je Vinter Pedersen. Zatim, u nekom trenutku pre otprilike dva miliona godina, “ova se kopnena masa ispod vode uzdigla se i postala deo severnog Grenlanda”, objasnio je. Danas je to područje arktička pustinja u kojoj su već otkrivene različite vrste naslaga, uključujući fosile biljaka i insekata koji su očuvani u izvrsnom stanju. Ali naučnici nisu pokušali da utvrde DNK fosila, a vrlo malo se znalo o prisutnosti životinja u to vreme.
Istraživački tim, koji je započeo s radom 2006. godine, sada je omogućio dobijanje uvida u to kako je regija izgledala pre dva miliona godina.
“Imali smo pošumljenu okolinu s mastodontima, sobovima i zečevima koji trče naokolo zajedno s mnogo različitih biljnih vrsta”, rekao je Vinter Pedersen. Pronašli su 102 različite vrste biljaka. Prisutnost mastodonta bila je posebno vredna pažnje, dodao je, jer nikada pre nisu pronađeni tako severno. Otkriće je takođe dalo istraživačima više informacija o prilagodljivosti vrsta.
Pre dva miliona godina Grenland je imao temperature 11 do 17 stepeni više nego danas. “Ovakvo okruženje, ovu mešavinu vrsta danas ne vidimo nigde na Zemlji”, kazao je Vinter Pedersen.
“Plastičnost vrsta, način na koji se vrste zapravo mogu prilagoditi različitim tipovima klime, mogao bi da bude drugačiji od onoga što smo pre mislili. I očigledno nas to tera da tražimo novije i starije lokacije. Postoji nekoliko različitih nalazišta širom sveta koja zapravo imaju geološke naslage koje sežu tako daleko u prošlost. I još dalje”, dodao je Vinter Pedersen.
