U prvoj fazi istraživač je pokazao na činiju u kojoj se nalazila poslastica. Pas je verovao čoveku i uzeo poslasticu.
Osoba koja je psu prvi put sugerisala da izabere pravu činiju nije bila prisutna u prostoriji tokom promene. Psi su bili svesni gde se nalaze poslastice, a istraživači su hteli da vide hoće li slediti zavaravajuću sugestiju nepoznatog čoveka.
Psi su tada uglavnom ignorisali predlog nepoznatog čoveka. Bili su svesni da ta osoba nije bila u prostoriji kada je došlo do promene. Zanemarivali su pogrešne predloge i izabrali činiju s poslasticama. Znali su da ta osoba ne može znati gde se nalaze poslastice.
Najzanimljiviji deo je da je više od 50 odsto pasa odlučilo da ne sledi ljudske savete nepoznatog čoveka koji nije bio tamo dok su poslastice menjale posude. To bi značilo da psi znaju kada ih lažemo. Takođe, oni psi koji su verovali zavaravajućem predlogu u drugom pokušaju zanemarili su predlog u trećem pokušaju.
Ovaj uzbudljivi eksperiment testirao je pseće razumevanje ljudskih koncepata laganja i lažnih uverenja. Eksperiment je pokazao da psi razumiju laž i namere.
Izvor: Alo
