Za milione ljudi širom sveta koji pate od tinitusa tišina nikada ne nastupa.
Ovo stanje, za koje se procenjuje da pogađa 15 odsto svetske populacije, izaziva osećaj stalnog zujanja u ušima i drugih zvukova koji zapravo ne postoje.
Do sada nismo sa sigurnošću znali šta izaziva tinitus, niti smo imali pouzdan objektivni biomarker ili test za njegovo otkrivanje.
Jedini način na koji su lekari mogli da dijagnostikuju ovo stanje bio je da im pacijent kaže da čuje zvukove koji zapravo ne postoje, prenosi Science alert.
Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu „Otolaryngology – Head and Neck Surgery“, naučnici su predstavili možda najjače dokaze do sada o potencijalnom biomarkeru za tinitus.
„Sada imamo preliminarni dokaz da jedan protein iz uha može igrati ključnu ulogu u razvoju i lečenju tinitusa“, kaže otorinolaringolog Kuroš Parham sa Univerziteta Konektikat.
Protein u krvi povezan sa tinitusom
U eksperimentu u kojem su učestvovale 82 odrasle osobe, od kojih je polovina imala tinitus, analize krvi pokazale su da je protein nazvan prestin povezan sa ovim stanjem.
Istraživanje, koje se nadovezuje na raniju studiju dela istog naučnog tima, pokazalo je da su osobe sa tinitusom imale koncentracije prestina u krvi koje su bile oko 50 odsto više nego kod učesnika bez ovog poremećaja.
Prestin je motorni protein koji se nalazi u membranama spoljašnjih trepljastih ćelija koje oblažu pužnicu unutrašnjeg uha. On pomaže u pojačavanju zvukova i od ključnog je značaja za osetljivost sluha.
Međutim, prethodna istraživanja povezala su prestin sa oštećenjem sluha, što otvara mogućnost da promene ovog proteina mogu uticati na normalno funkcionisanje unutrašnjeg uha i potencijalno doprineti pojavi fantomskih zvukova koje doživljavaju osobe sa tinitusom.
Studije su pokazale da na nivo prestina utiču izloženost buci, godine života i gubitak sluha, dok eksperimentalni modeli oštećenja sluha pokazuju da se nivo ovog proteina menja usled povrede. To ukazuje na mogućnost da prestin bude biomarker oštećenja pužnice unutrašnjeg uha.
„Sada nam merenje prestina pruža klinički pokazatelj koliko je tinitus ozbiljan“, kaže Parham.
Još mnogo toga ostaje nepoznato
Već nekoliko godina poznato je da predoziranje aspirinom može izazvati probleme sa sluhom narušavanjem funkcije pužnice unutrašnjeg uha, a prestin je jedan od proteina na koje aspirin utiče.
Sada dobijamo sve više dokaza o njegovoj povezanosti sa tinitusom, ali još mnogo toga ostaje nepoznato.
Ovo je bila samo mala opservaciona studija, a njeni nalazi za sada ne dokazuju da povišen nivo prestina izaziva tinitus.
Sve što znamo jeste da su na neki način povezani, ali, kako i sami istraživači priznaju, verovatno postoje i drugi faktori koji mogu doprineti nastanku ovog poremećaja.
Takođe je važno napomenuti da je, iako je studija pokazala povezanost povišenog nivoa prestina sa tinitusom, zasebna analiza dijagnostičke tačnosti ukazala na to da se ovaj biomarker još ne može pouzdano koristiti za dijagnostikovanje tinitusa, barem na osnovu uzorka učesnika obuhvaćenih istraživanjem.
Kako istraživači ističu, moguće je da je razlog to što su neki učesnici imali oblik tinitusa koji nije povezan sa pužnicom unutrašnjeg uha, već je izazvan drugim faktorima, a ne abnormalnostima prestina.
Mogućnost razvoja novih metoda dijagnostike i lečenja
Buduća istraživanja mogla bi da razjasne ove nedoumice.
Za sada imamo snažan nagoveštaj da prestin učestvuje u nastanku ovog poremećaja, a to je pravac istraživanja koji bi mogao da pomogne u razvoju dijagnostičkog sistema za kliničku upotrebu, a možda jednog dana i u lečenju tinitusa.
„Naš rad sada pokazuje da postoji potencijal za korišćenje prestina kao biomarkera za tinitus“, kaže Parham i dodaje da je to njihov prvi korak ka razvoju lekova koji bi pomogli u lečenju tinitusa.
Foto: Shutterstock/sebra
Izvor: N1
